Романтизам као знак хармоније

За септембар 2010. године је карактеристична размена бројних изложби у вези са Годином Француске у Русији. Једни од најинтересантнијих пројеката су већ отворена у  Московском Кремљу изложба Уметност Ренеа Лалика (од 17. септембра до 9. јануара 2011. године) и сликарска експозиција Гениј руског романтизма коју у париском музеју романтичарског живота представља московска Третјаковска галерија (22. септембра -  13. новембра 2010. године.

Француски дизајнер, доајен јувелирске уметности и стаклар Рене Лалик  (1860.-1945.) познат је у историји уметности као оснивач стила арт-нуво. Брошеви-вилини коњици, огрлице које више личе на преплетне гранчице, привесци у облику  цвета или јагода, круна са скакавцима на лишћу папрати, чешљеви с пчелама или ластавицама… Он је радио са драгим камењем и скупоценим металима, при томе их је спајао на необичан начин са материјалима који нису били уобичајени у то време. Пре њега никоме није пало на памет да скупи накит може бити израђен од кристала, седефа, а чак и рога, - истиче руски куратор те изложбе  Лариса Пешехонова.

 Нека дела  демонстрирају стваралаштво Лалика у другом аспекту. Он се бавио и тканинама, и свиленим шаловима, и раскошним оковратницима, извезеним срмом, са стаклом и камењем. Све је за њега било природно. Лалика називају проналазачем  лика савременог накита, украса који импресионише, који обезбеђује тековине личности, карактера и стила. Покушали смо да представимо разноврсног, генијалног, веома слободног човека и уметника.

Ради тога у изложби учествују многи светски музеји, међу њима и чувени петербуршки Ермитаж. Рене Лалик је више пута радио по наруџби руских племића, укључујући чланове царске фамилије. 1901. године је била одржана изложба у Петербургу, када су у Русију први пут донели необичне украсе у стилу сецесије.

Куратор Људмила Маркина  назива раритетном експозицију Гениј руског романтизма у доба  Гогоља и Пушкина у париском музеју ромнтичарског живота. Ремек-дела руског романтизма ретко напуштају Третјаковску галерију – портрети Тропинина, Кипренског, Брилова се налазе у сталној експозицији. Међутим, ради Париза је направљен изузетак, 73 слике руских уметника из прве половине 19. века украшавају данас париски музеј.  Портрети руских романтичара,  према мишлењу Људмиле Маркине, задивиће Француску.

Наша је тема Књижевни гениј од Пушкина до Гогоља, односно, све је повезано с књижевношћу. Рецимо, Перовски је песник и херој рата из 1812 године, Гогољ, мадам де Стал, свакако, и Нестор Куколник - јарки представник романтизма, - каже историчар уметности, говорећи детаљније о портрету, који је насликао Карло Брилов. Када га гледаш, сећаш се Оњегина и многих других. У руци му је карактеристичан шешир нокташа из тог доба…

Историчар уметности Светлана Усачова истиче романтичарске пејзаже Силвестра Шчедрина.

Иначе је Силвестар Шчедрин један од уметника који пружају осећај радости, хармоније, чистоће и лепоте света. Он је био необично благ човек, његове слике преносе осећај свежине. Шчедрин је представник школе класичног пејзажа. Све до почетка 19. века класични пејзаж је имао строго две врсте: архитектонски пејзаж и природа. Шчедрин је био први међу руским сликарима,  ко је ујединио обе те врсте.

Месец руско-француских  уметничких премијера још није завршен. У Москви ће бити одржана графичка изложба Путовати и сликати. То су цртежи европских сликара из Лувра и музеја Орсе. 1580-1900. Сликари који су пратили купце и освајаче – међу њима су били Доре, Пусен, Сињак – сликали су земље које Европљани слобо познају. У француски Лион су стигле иконе и скулптуре Дрвени богови, иконе и скулптуре  од дрвета из 16. до 18. века – главно уметничко благо уралског града Перм.  За источно хришћанство нису карактеристичи скулптурални прикази светаца. Пермске скулптуре од дрвета су признате јединственом појавом  у светској култури.