Украјина и Новорусија из минута у минут - 07.03.

08.03.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 06.03. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећае

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 07.03

Кијевске снаге три пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата три пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашла су се три насељена места Републике.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана напале позиције НМ у подручју насеља Лозовое.

Преглед политичко-економских и других вести за 07.03.

РТ: Украјина започела са одузимањем имовине руског Гаспрома  - Украјинске власти почеле су са одузимањем имовине која припада руском гасном гиганту Гаспрому, наводећи наводно непоштовање одлуке арбитражног суда у Стокхолму.

"У тренутним околностима, украјинска влада покреће акцију у циљу опоравка од [казни] Гаспрома", наводи се у саопштењу за штампу украјинске владе објављеном на званичном сајту. Такође се тврди да је тај потез у складу с одлуком Стокхолмског суда и подразумева прикупљање новчаних казни од руске компаније због наводног кршења украјинских антимонополских закона.

Шведско арбитражно тело је првобитно одлучило о трогодишњем спору између Гаспрома и украјинске енергетске компаније Нафтогас, још у децембру 2017. године. Политика суда спречава да се посредује у случају, због чега је немогуће добити извршење коначне одлуке. Обе енергетске компаније, које имају супротстављене ставове, у почетку су тврдиле победу у овом случају.

Крајем фебруара, исти суд наложио је Гаспрому да надокнади Нафтогасу 4,6 милијарди долара за оно што се тврди да је изгубљени профит од транзита руског гаса према Европи.

Правна битка између две енергетске компаније на Арбитражном институту Стокхолмске привредне коморе траје од јуна 2014. године. Захтеви компаније Газпром односе се на новчане казне због недовољног повлачења и кориштења гаса од стране украјинске стране, у складу са правилом "узими или плати". Руски гасни гигант је такође захтевао исплату дуга за гас који је достављен Украјини између маја и јуна 2014. године.

Нафтогас је посегао за ретроактивном променом цена гаса, надокнадом преплаћених средстава и укидање забране препродаје руског гаса. Суд је на крају задовољио неким захтевима украјинске компаније, нарочито постављањем минималне количине гаса коју Нафтогас мора купити од Газпрома годишње (од 2018. године) у обиму који је био 10 пута нижи него у првобитном уговору. Истовремено, такође је обавезан Гаспром да плати транзит руског гаса преко украјинске територије у периоду од 2009. до 2017. године, иако гас, фактички, заправо није ишао током тог периода.

Шеф Гаспрома Алексеј Милер је рекао да је судска одлука "асиметрична" и "веома политички мотивисана". Суд је оправдао своју одлуку позивајући се на тешку економску ситуацију у Украјини, а Милер је додао да "Гаспром не намерава да решава финснсијске проблеме Украјине о свом трошку".

Путин: Када Русија постане моћна и јака, појави се паника код свих наших партнера  - Увођење анти-руских санкција од стране Запада је нелегитиман начин конкурентске борбе и покушај да се задржи раст руских одбрамбених капацитета, рекао је руски председник Владимир Путин.

"Једноставно, то је увек било у историји наше земље. Када Русија постане моћна и јака држава, појави се паника код свих наших партнера, увек чинећи покушаје да ометају развој наше земље. То је нелегитиман начин, непоштен, али то је управо то. Покушај да се задржи раст одбрамбених капацитета наше земље", рекао је Путин у новом документарном филму "Светски поредак 2018 ".

Руски председник Владимир Путин, коментаришући присaједињење Крима Руској Федерацији и касније увођење санкција против Русије, рекао је да је могуће, да је Русија намерно била доведена у такву ситуацију, да је била дужна реаговати.

Филм се заснива на неколико ексклузивних интервјуа руског председника новинару Владимиру Соловљеву.

САД: Русија би могла да искористи ризик од унутрашњих немира у Украјини  -
Ситуација у Украјини врло је нестабилна и могући су превремени избори у тој земљи, који би могли, под утицајем Русије, да промене прозападну оријентацију ове земље, изјавио је директор америчке обавештајне службе Ден Коутс.

„Украјина и даље носи ризик од унутрашњих немира, које би Русија могла да искористи да би угрозила прозападну оријентацију Кијева. Ови фактори угрожавају обнављање украјинске економије и потенцијално воде променама у њеној спољној политици које би могле додатно да повећају напетост између Русије и Запада“, наведено је у Коутсовом обраћању Конгресу САД.

Према његовим речима, народно незадовољство темпом реформи и смањењем нивоа животног стандарда, корупција и политичка поларизација могли би да буду узроци превремених председничких и парламентарних избора у Украјини, који су планирани за 2019. годину.

„Лидери опозиције покушаће да искористе народно незадовољство да би ослабили председника Петра Порошенка и владајућу коалицију пред изборе 2019. године“, наведено је у извештају.

Коутс, такође, сматра да ће сукоб у Донбасу бити „у застоју, с променљивим нивоом насиља“. Он сматра да је мала вероватноћа да ће нека од сукобљених страна покренути велику офанзиву.

Коутс: Русија ће радити на угрожавању јединства Запада - Директор америчке обавештајне службе Денијел Коутс изјавио је да би нове америчке санкције Русији могле да буду уведене током ове седмице.

„Санкције се разматрају. Министар финансија је, колико знам, дао на знање да би већ следеће седмице могао да објави те санкције“, рекао је Коутс током обраћања Сенату САД.

Према његовој оцени, Русија излази на крај с текућим нивоом санкција.

„Русија ће радити на угрожавању јединства Запада у вези са санкцијама и подршком Кијеву, али Кремљ излази на крај са санкцијама на текућем нивоу“, изјавио је Коутс.

Aмеричка обавештајна служба сматра да ће Русија покушати да појача социјално-политичка трвења у САД у светлу избора 2018, изјавио је Денијел Коутс.

„Очекујемо да ће, у најмањој мери, Русија наставити да користи пропаганду, социјалне платформе, операције под лажним именима и друга средства да би покушала да појача социјална и политичка трвења у Сједињеним Америчким Државама“, наведено је у документу који је Коутс представио Конгресу САД.

Наведено је да ће такве операције, посебно оне које се примењују у сајбер-простору, остати знатна претња америчким интересима.

„То је начин да се освети противнику, да се промени схватање спољне политике и да се утиче на становништво — то није скупо, носи релативно мали ризик, а лако се може негирати. Русија ће, вероватно, бити најспособнији и најагресивнији извор ове претње у 2018. години, мада многе земље и појединци који нису у државном апарату проучавају начине коришћења операција за ширење утицаја, како у својим земљама тако и у иностранству“, навео је Коутс.

Русија проводи политику према сопственим интересима - Амерички сенатор из Аљаске Данијел Саливен изјавио је да је укидање санкција Русији могуће ако она „прекине да се меша“ у послове других земаља. Савет Федерације Русије одбацио је оптужбе америчког политичара и нагласио да Москва делује искључиво у оквиру закона када брани своје интересе.

Осим тога, Вашингтон нема право да говори другој држави шта да ради. Државна дума Русије такође је подсетила да су саме санкције незаконите.

Сједињене Америчке Државе саопштиле су да је укидање санкција Русији могуће, али да Москва мора да испуни неколико услова.

Саливен је на маргинама годишње енергетске конференције ЦЕРА у Хјустону објаснио свој став.

Према његовим речима, Русија би требало да прекине „активност“ у бројним областима, јер противречи интересима Вашингтона. Саливен је истакао да има на уму ситуацију у Украјини, као и мешање Москве у изборе у бројним земљама, за шта Русију настављају да оптужују упркос недостатку доказа.

„То у потпуности зависи од руских власти. Ако престану са својим активностима у неким областима, било да се ради о покушају подривања демократије у Сједињеним Америчким Државама или мешању у послове других земаља, на пример Украјине, санкције ће вероватно бити укинуте“, истакао је Саливен.

Заменик председавајућег Одбора Савета Федерације за међународне послове Владимир Џабаров сматра да је амерички сенатор изнео прилично спорне захтеве, који противрече интересима Русије.

„Према мом мишљењу, услови су помало увредљиви за било коју земљу. Да ли они могу да замисле, укључујући и америчког сенатора, када би руске колеге дале сличну изјаву да Американци треба да престану да бране своје интересе у неком региону? Ми имамо своје националне интересе и они не зависе од жеље сенатора са Аљаске“, рекао је Џабаров.

Он је нагласио да Русија ради у складу са законом и проводи политику према сопственим интересима, као и свака друга земља на свету.

„Ми не нарушавамо међународни закон, ми радимо у оквиру овог закона. Решења која нам предлажу не вреди разматрати. Она су апсолутно неприхватљива за сваку државу која себе поштује, а Русија је таква држава“, закључио је Џабаров.

Државна дума је навела да амерички сенатор, очигледно, није добро упућен у правна питања, иначе не би давао такве изјаве.

Сенатор са Аљаске се не сналази у међународном праву. Све што Русија ради (у Украјини), она ради у складу са међународним правом.

„Што се тиче укидања санкција, оне су саме по себи незаконите. Та ограничења су повезана са чињеницом да Русија наводно не поштује Минске споразуме. Истовремено, нико не схвата да је Русија гарант њиховог извршења, као што су и Француска и Немачка. Али стране у преговорима су Кијев и Донбас“, објаснио је члан Одбора Државне думе Русије за спољне послове Антон Морозов.

Што се тиче активности Русије у Украјини, може да се ради само о хуманитарним питањима, нагласио је Морозов.

„У Украјини немамо никакве активности. Ми тамо само шаљемо хуманитарну помоћ“, објаснио је он.

Ако је амерички сенатор у својој изјави подразумевао активности Русије на повећању оружја унутар земље, Москва на то има пуно право, јер тиме осигурава безбедност земље.

„Ако се ради о заштити и безбедности наше земље или њеном суверенитету, ту смо бескомпромисни, сасвим је природно да суверена земља свим расположивим средствима осигурава своју безбедност повећањем фактора обуздавања у виду новог оружја“, закључио је Морозов.

Почетком марта председник САД Доналд Трамп продужио је на годину дана антируске санкције. Бела кућа је објаснила да су рестриктивне мере продужене због чињенице да ситуација у Украјини „и даље представља необичну и изузетну претњу по националну безбедност и међународну политику САД“. Кремљ је изјавио да такве акције не доприносе јачању међународних односа. Портпарол руског председника Дмитриј Песков објаснио је да су ограничења незаконита и штетна не само за односе две земље, већ и за цео свет.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима