Непотпуне породице

Број ванбрачне деце у последњој деценији у свим земљама ЕУ приметно је порастао. Према прорачунима континенталне статистичке службе Евростат он износи 35% свих новорођених. У том погледу воде Естонија, Шведска, Словенија и Француска, где се више од половине деце рађа ван брака. Распад традиционалних породичних веза псотаје карактеристична црта времена. У Русији, која се некада одликовала конзервативним односом према том проблему, непотпуне породице такође данас престају једнозначно да одређују као невољу.
 

Традиционална трпеза за којом на празнике седе не само родитељи и деца, већ и баке, деде, ујаци и сестрићи све ређе се може видети у Русији. На срећу, речи мајка и отац још увек нису замењене безличним речима родитељ, као што то покушавају да учине у неким земљама Европе. Зато у нечем другом руски грађани не заостају. По статистици, у Москви свако четврто дете се рађа у непотпуној породици.
 

То што се деца рађају ван брака само по себи није тако лоше. Било би много горе када би престала да се рађају уопште, примећује предавач Православног Свето-Тихоновског хуманитарног универзитета филозоф и социолог Иљја Вевјурко.
 

Много је горе то што нестаје свест о неопходности породице. Зато што је формула коју знамо напамет да је породица основна ћелија друштва у суштини врло смислена. Заиста, свако друштво које постоји на Земљи, за основни структурни елемент има породицу. И ако породица нестане, испашће неко сасвим другачије друштво. Наравно, то што жени престаје да буде потребан брак, мушкарац, то је у суштини нездрава тенденција. Она сведочи и о глобалној прерасподели богатстава у свету. Тачније настају таква друштва где женама престају да буду потребни мушкарци и деци родитељи. Зато што гигантска друштвена машина која троши ресурсе осталог света, може да осигура било шта - између осталог и рођење деце из епрувете. Друга је ствар у шта ће се то друштво само претворити. Неће ли оно само себе уништити?
 

Утопијска идеја васпитавања деце ван породице није нова. Она присуствује у радовима познатих филизова као што је Платон, Фурије, Енгелс. У Русији, која је прошла жалосно искуство неуспешне изградње комунизма ова идеја је претрпела чудну метаморфозу. Ако је у освит комунизма код совјетских власти превладавала тенденција потпуне слободе полних односа и ослобађања жене од породичних стега, у периоду процвета социјализма развод се већ сматрао аморалном појавом и могао је да буде не само предмет рапсраве јавности, већ и разлог за слом каријере. У новој Русији таква пракса једноставно не постоји.
 

То што се жена решава да роди дете без оца и сматра да нема потребе да региструје брак, то је наравно светски проблем, сматра директор Центра за практичну психологију Сергеј Кључников.
 

Али испољава се он на разне начине. На Западу таква непотпуна породица је последица превладавања либералних односа на рушење традиционалне институције породице. На пример, када дете постаје конкурент мајци у трци за животним уживањима. Зато, ако се дете и рађа, то је једно дете, а не два-три, што је неопходно за репродуковање нације. И жена се решава на то зато што је стандард на Западу прилично висок, она може сама да се издржава, да издржава дете. Мушкарца таква савремена, пословна, еманципована жена понекада види као неки терет, као извор конфликата, и зато је једноставније решавати овај проблем на тај начин. Русија копира неке идеје Запада, при томе понекад и у хипертрофираној форми. Осим тога у Русији је присутан озбиљан демографски проблем: овде је 10 милиона мушараца мање него жена.
 

Жене не могу увек да нађу достојног животног сапутника. Сусрећући на свом животном путу младиће „друге оријентације", алкохоличаре или просто неодговорне, неке од њих решавају да роде без мужева. За многе је то смео потез, пошто материјална подршка државе самохраним мајкама у Русији још увек не може да се пореди, на пример, са Шведском која је отишла у томе далеко.
 

Непотпуна породица, наравно, није идеална варијанта за дете. Ипак она може да постане избор љубави, радости и среће. Истина, како сматрају стручњаци, дете из такве породице мора да улаже велике напоре да постигне успех у животу.  Не полази то свима за руком. Мада у историји постоје изузетни примери чувене ванбрачне деце, као што је велики сликар Ренесансе Леондардо да Винчи, војсковођа Вилхелм Освајач, песник Василиј Жуковски, хемичар и композтор Александар Бородин.
 

И, коначно, можда оно најважније. У новој Русији, после дугих деценија атеистичке пропаганде, препорађају се традиционалне религије, у којима је јасно формулисан појам породице, засноване на љубави и спознаји одговорности. Данашњи 18-20-годишњи руски грађани имају изражену жељу за позитивним вредностима. О томе сведоче два анкетирања која је ове године извео Институт за социологију РАН. Вредности омладине су конзервативне. Међу њима на првом месту је породица.