Београд у правној офанзиви како би заштитио српску имовину у Хрватској

01.03.2018. год.

Србија би са случајем отимања приватног власништва вриједног милијарде евра могла пред Уједињене нације и Европску унију.

Након одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру да одбије тужбу србског предузећа “Младост турист“ против Хрватске за враћање имовине на Муртеру, коју је држава поклонила једној школи, у хрватским медијима појавили су се наслови да је то знак да “Србима не треба вратити предратну имовину“.

Међутим, заступник неколико србских, али и предузећа из БиХ у Стразбуру, Зоран Ристић, каже да ова одлука не значи да Србима неће бити враћене некретнине које је Хрватска експроприсала послије рата, да је до погрешног тумачења одлуке довела изјава представнице Хрватске, која је тенденциозна и нетачна.

“Одлука заправо значи да се повраћај привремено одлаже, што заправо иде наруку власницима српске имовине у Хрватској. Искористили смо право жалбе, а већ идуће недјеље идем у Стразбур да бих је образложио. Тражићемо од Суда да забрани Сабору Хрватске доношење сета закона који би дискриминисали права Срба и њихову имовину дали другима“, каже Ристић.

Европски суд заправо је прихватио правно тумачење хрватских судова да Бечки споразум о сукцесији не даје појединцима и фирмама правни основ за поврат имовине, већ да ће он бити могућ само ако Србија и Хрватска потпишу билатерални споразум за спровођење Анкса Г којем се јасно каже да свима морају бити враћена права која су имали уочи рата, а сви уговори склопљени за вријеме рата, под притисцима и пријетњама, морају бити проглашени ништавним.

Међутим, Хрватска рјешавање овог питања упорно одбија већ 14 година.