Филмска продукциjа у Републици Српскоj

ИСТИНИТA jе, али поражаваjућа чињеница да класична филмска продукциjа у Републици Српскоj уопште не постоjи, а посљедњи и jедини филм на филмскоj траци урађен jе 2000. године. Основни разлог због кога се то десило jе таj што су филмска трака и лабораториjска обрада прескупи.

Са друге стране, ту jе недостатак техничке базе и запањуjући податак да у Републици Српскоj не постоjи ниjедна поуздано исправна филмска камера, 16 мм, а камоли 35 мм. На филму у Републици Српскоj jедино раде, и то спорадично, малоброjни киноаматери на аматерским филмским форматима.

Међутим, на такво стање свакако утиче и недостатак финансиjа и планског финансирања продукциjе, било од одређених намjенских фондова (коjи у Републици Српскоj не постоjе), било од стране jаких филмских продуцената, коjих код нас такође нема.

Нацрт Закона о филмскоj дjелатности Републике Српске направљен jе 2005. године, а према наjавама из Министарстава просвjете и културе ускоро би требао ући у процедуру.

- Филмска продукциjа било гдjе у свиjету врти се око jедног основног проблема, а то су финансиjе. Међутим, када jе риjеч о филмскоj производњи у Републици Српскоj, проблем jе далеко сложениjи. Приjе свега, треба jасно поставити ствари онаквим какве jесу - не постоjи никаква филмска продукциjа у Републици Српскоj, бар не у озбиљним размjерама, коjе подразумиjеваjу потпуну и континуирану продукциjу дугометражног играног филма - истакла jе директор бањолучког "Краткофила" Дариjа Бузаковић.

Она сматра да треба узети у обзир чињеницу да Република Српска нема традициjу снимања филмова, (да ни у вриjеме бивше Jугославиjе ови простори нису били озбиљан филмски центар) и да ниjе наслиjедила инфраструктуру и кадрове коjи би могли да покрену развоj у новом добу.

- Оно што забрињава jе да се у Републици Српскоj до сада ниjе систематски и стратешки пришло рjешавању овог проблема. Нема новог закона коjи ће регулисати стање у кинематографиjи у складу са савременим свjетским техничким и технолошким промjенама у овоj области, нема нити jедне званичне установе коjа усмjерава развоj кинематографиjе Републике Српске према неком задатом плану. Све се своди на jедно, мање-више хаотично лутање без циљева и jасних планова. У прилог томе говоре и резултати коjи су остварени у филмскоj производњи од успостављања имена Републике Српске - нагласила jе Дариjа Бузаковић.

Може се и оциjенити да влада прилично амбивалентан однос према филму и филмскоj продукциjи у Републици Српскоj, jер организатори и наjмањег сиjела, (да не говоримо о турбо-фолк манифестациjама) без икаквих проблема нађу новац од спонзора, док филмаџиjе могу о томе само да сањаjу, jер уобичаjен изговор од стране коjа има новац jе: "ма какав филм!".

Неоспорно jе да у Републици Српскоj има талентованих кадрова, али недостаjе и новца и организациjе. Школовани људи већ годинама излазе са бањолучке Aкадемиjе умjетности, а већина њих ни не добиjе шансу да се озбиљно почне бавити филмом.

- Aкадемиjа умjетности у Бањоj Луци има заиста велике креативне потенциjале када су у питању кадрови коjи треба да се баве или се већ сада баве филмским радом. Из генерациjе у генерациjу имамо потенциjалне ауторе филмова коjи никако да дођу на ред за снимање зато што се за њих jош увек не одваjаjу никаква одговараjућа средства, а све до сада рађено jе на пречац, без одређеног плана или дугорочног планирања - сматра в. д. шефа Драмског одсjека на бањолучкоj Aкадемиjи умjетности Зоран Ђерић.

Он jе подсjетио да бањолучка Aкадемиjа умjетности школуjе будуће драматурге, сниматеље, монтажере, глумце, позоришне и филмске редитеље.

- Филмском дjелатношћу у Републици Српскоj мора се бавити озбиљно, плански, намиjенити одговараjућа средства, коjа у почетку могу да буду и скромниjа. Aли мора се ићи према амбициjама jедне кинематографиjе, коjа jе у повоjу, jер играних филмова, за сада нема у Републици Српскоj - рекао jе Ђерић.

Дариjа Бузаковић рjешење питања филмске продукциjе у Републици Српскоj види у примjеру земаља из нашег окружења.

- То ниjе нешто што ми осмишљавамо и постављамо правила за остатак свиjета, па се од нас захтиjева огромна одговорност и стручност. Довољно jе само да погледамо како су се са тим избориле републике коjе нас окружуjу. Немоjмо заборавити да кинематографиjа ниjе само снимање филмова. Ипак jе мало сложениjа од тога. И не развиjа се преко ноћи. За то jе потребно времена, новца, а приjе свега знања способних и стручних кадрова коjи у сваком тренутку знаjу шта раде и како да обаве своj посао у складу са стандардима коjи су постављени у свjетскоj кинематографиjи - оциjенила jе Дариjа Бузаковић.

Чак jе и Федерациjа БиХ одмакла далеко од Републике Српске у погледу филма, имаjу организовану продукциjу у жанру играног филма, фондациjу за кинематографиjу, jаке филмске лобиjе коjи без проблема нађу новац за финансирање.

Тамо су одавно схватили значаj домаће филмске продукциjе, плански улазе у проjекте, одржаваjу континуитет у филмскоj продукциjи.

- Jасно jе да Република Српска мора много да ради да би се уопште приближила Федерациjи БиХ по овом питању. Када одете било гдjе у свиjет и споменете кинематографиjу БиХ, прве асоциjациjе су филмови снимљени у Сараjеву, коjи су се окитили неким од наjпрестижниjих свjетских филмских награда. "Сараjево филм фестивал" jе jедан од наjпризнатиjих филмских фестивала у региону - рекла jе Дариjа Бузаковић.

Ништа се то ниjе десило преко ноћи, додала jе она, и сигурно не би било овако да свему томе Влада Федерациjе БиХ ниjе заиста озбиљно приступила, увидjевши све предности тога на свjетском плану.

- Мора постоjати приjе свега Закон коjи ће регулисати ово питање по савременим стандардима. Такође и Центар за развоj кинематографиjе, као институциjа коjа ће плански радити на развоjу свих сегмената кинематографиjе. Не вриjеди вам ни новац уколико не знате у шта да га уложите и како да га распоредите. То jедноставно не доноси значаjне резултате - сматра Бузаковићева.

Да ништа ниjе немогуће и недостижно она jе доказала када jе ове године у jуну организовала филмски фестивал "Краткофил".

- Овогодишњи "Краткофил" jе поприлично показао да jе могуће готово ни из чега створити нешто чега се не можемо постидjети било гдjе и коjи jе уцртао име Бања Лука на свjетску мапу филмских догађаjа. На "Краткофилу" jе приказано и неколико сjаjних филмова коjи су радили наши умjетници, што показуjе да постоjи потенциjал неопходан да би се нешто покренуло. Уколико се свему приступи систематски и плански, добри резултати засигурно неће изостати - закључила jе Дариjа Бузаковић.

Мишљење Зорана Ђерића jе да се у Републици Српскоj мора направити озбиљан проjекат, коjи би планирао jедан играни филм годишње и неколико кратких и документарних.

- За то мораjу да се планираjу и одговараjућа средства, jер jе филм и у много богатиjим друштвима скупа дjелатност и не може бити препуштен поjединцима, неким спонзорима или нечиjоj доброj вољи - истакао jе Ђерић.

Aуторима дугометражних филмова у Републици Српскоj придружио се и Зоран Радоњић из Приjедора, коjи jе краjем прошле године направио дjечиjе остварење "Дубоко у шуми".

- Што се тиче новца за оваj филм, сналазили смо се преко кредита, наше сопствене опреме и локалних донатора. Имамо олакшицу што приjедорски глумци пристаjу да глуме без новчане надокнаде. Међутим, дjеца су добро прихватила филм, а добили смо подршку Министарства просвjете и културе Републике Српске, па смо "Дубоко у шуми" приказивали у основним школама - подсjетио jе Радоњић.

Као свиjетлу тачку везану за оваj филм, Радоњић jе навео понуду "Мегаком филм" из Београда да се "Дубоко у шуми" прикаже на "Интернатионал фестивал кидс" у београдском Дому синдиката, а касниjе у Новом Саду и Суботици.

- Успjели смо зарадити толико на филму да смо платили хонораре и дио опреме. Требало би обезбиjедити бар мало новца за домаће ауторе, коjи желе да се баве филмом, па да свако покаже шта може да направи. Да сам имао само 10 хиљада марака више за филм коjи сам радио, направио бих много више - рекао jе Радоњић, коjи jе већ почео радити нови дjечиjи филм "Отмица".

Директор Кинотеке Републике Српске и "Срна филма" Милован Пандуревић подсjетио jе да у свим законима о филмскоj дjелатности важно мjесто заузимаjу кинотеке и рекао да се нада скором доношењу Закона о филмскоj дjелатности.

- Тако ће бити и у Закону о филмскоj дjелатности Републике Српске. Одредиће се однос према Кинотеци Републике Српске. A то подразумиjева достављање бољих копиjа филмова за чување и заштиту у Кинотеци Републике Српске - рекао jе Пандуревић.

Било како било, седма умjетност тренутно ниjе под наjсрећниjом звиjездом, када jе у питању Република Српска. Риjетки филмови, настали на овом подручjу, много младих људи коjи излазе са Aкадемиjе умjетности, наjбоља су слика стања коjе тренутно влада код нас.

Сигурно jе да ће се то у будућности морати промиjенити, како би наши филмски аутори имали прилику да се упознаjу са свиjетом, а и свиjет са њима.

"ХЕРОJИ ЗA JЕДAН ДAН"

"Хероjи за jедан дан", дугометражни играни филм, у режиjи Борише Савића, снимљен jе 2005. године у Бањоj Луци, у продукциjи Aсоциjациjе за визуелну културу "ВИЗарт" , а у копродукциjи Aкадемиjе умjетности Бања Лука.

То jе заправо био дипломски рад студента бањолучке Aкадемиjе умjетности Борише Савића, Саше Петковића (сниматељ) и Игора Ђуровића (монтажа). Риjеч jе о комедиjи коjа говори о младим људима у потрази за новцем "преко ноћи". Екипу филма осим бањолучких глумаца Велимира Бланића, Душана Маjкића, Владимира Ђорђевића, Слађане Зрнић, Жељка Касапа, Николине Ђорђевић и Драгослава Медоjевића, чине и Зоран Цвиjановић, Драган Бjелогрлић и Никола Пеjаковић из Србиjе.

КAДРОВИ

- Сваки сегмент развоjа кинематографиjе Републике Српске захтиjева jедан систематичан и озбиљан приступ и много jе ставки на коjима мора да се ради. Но, основно jе да се на томе мора радити плански и систематски и да то мораjу радити кадрови коjима ниjедан сегмент тог посла ниjе непознат - сматра Дариjа Бузаковић.

МИОДРAГ МAНОJЛОВИЋ

- Наjважниjи jе образовни систем и инициjатива. Наравно, постоjи и новчани проблем, тj. фонд из кога би финансирали филмове. Међутим, много jе битно да се човjек образуjе до те мjере, да направи квалитетан филм - рекао jе Миодраг Маноjловић из Бање Луке, аутор филма "Уобичаjено", коjи jе проглашен jедним од два наjбоља остварења на "Краткофилу".

Оваj филм jе снимљен 2007. године, у продукциjи организациjе "Проток", а сценарио jе настао 2004. Риjеч jе о нискобуџетном филму, коjи jе коштао пет евра. Маноjловић jе истакао да су тако жељели да покажу како се и са мало новца може направити филм.