Рушење највећег србског мита о програмерима и програмирању

15.02.2018. год.

Најтраженије занимање у Србији буди све веће интересовање, како због лаког проналажења посла, тако и због животног стила. Програмери су изградили читаву империју у своја четири зида, живе на високој нози и више нису црне овце друштва, чак се и труде да неке предрасуде намерно одбаце, јер им се може.

Разбијање митова никако нисам могао сам, зато ми је у помоћ прискочио Ацо Гагић, председник удружења PHP Србије. Закуцан горе поменутим стереотипима, аутоматски сам морао да окренем лист и са Ацом причам сасвим другачије јер његов став и изглед не дозвољавају да га схватим као нејаког младића са теглама на очима. Напротив. Дечко одудара од свега што сам имао прилике да чујем о програмерима и сјајан је пример како нас неке глупе предрасуде ограниче и како се први утисак брзо мења.

Физички изглед и интровертност - темељ свих митова. Бубуљичави, ниски и знојави клинци без живота - истина или лаж? Да, можда пре 20 година, али су се данас ствари опасно измениле и прете да добију потпуно другачије схватање.

Можда је ово још једна од одлика наше заосталости за развијеним светом, па програмере и даље гледамо као штребере који кроче из стана само кад треба да обнове садржај у фрижидеру. Та времена су, међутим, давно прошла и данас су програмери потпуно независни, чак су и главне фаце у друштву. Мада, да се не лажемо, има и оних којима су брза лова и утрипованост појели мозак.

- Тотална анархија Берлина се доста пресликава у Београду. Погледаш најпопуларније место Савамалу, која је благо речено распад, али то је као кул. И сад типичан програмер излази у Савамалу, пије кемекс јер се више не пије еспресо, не носи ајфон већ Huawei од 1.000 евра. Нико не вози кола сви иду таксијем, не купују ништа брендирано али су наручили ручно прављене ципеле. Све има везе с хајпом, а не с оригиналношћу - потпуно искрено је објаснио Гагић.

Док се ја трудим да речима разбијем мит о програмерском свету, они знају како се то ради. Још једна јако битна ствар - бахаћење. Да, знам да сте изневеровали што се "бахаћење" и "програмер" налазе у истој реченици али очигледно тако стоје ствари. Многи верују да програмери у Србији живе као богови. И нису далеко од истине. Оно што се, пак, разликује, дефинитивно је стил живота.

- Константан приступ информацијама и спој са западом подразумева и праћење трендова па се често иде из крајности у крајност. Или имаш 50 истих фармерки и ролки као Стив Џобс, или не знаш шта пре да обучеш. Једног дана си хипстер, другог би нешто сасвим супротно. Скала богатства се овде драстично мења у односу на Немачку или неке друге државе Европе, па плата једног програмера много одудара од просечне у Србији. Тада креће бахаћење и живот на високој нози који често иде предалеко и није нормалан за наше поимање - прича Ацо.

"Магнет за жене" је некада била последња ставка коју бисте навели описујући једног инжењера или програмера. Како време више пролази, бледи и та предрасуда. Пробијање на страно тржиште и послови у страним компанијама доносе и кеш, па се та сигурност осећа и у односу са женама. Наравно, нико не остане имун на речитог, паметног и ситуираног мушкарца. Па ни када је програмер у питању.

Питали смо младе на сајму запошљавања како се у Србији тражи посао

Предрасуда која није резервисана само за Србију тиче се пола. Кад кажете програмер, у глави аутоматски видите мушкарца. За Аца, то је превише чест стереотип. Није далеко од истине да су жене мање активне као програмери али време се мења и оне добијају једнаку шансу да покажу како се одлично сналазе у свету Интернета.

- Ми се у PHP-у трудимо да поништимо те предрасуде и сведемо их на минимум. Имамо секцију "PHP Srbija women" где смо водили дискусије са људима на ту тему. Иначе је то проблем на глобалном нивоу, али су предрасуде да жене зарађују мање од мушкараца. Једина истина је да их има знатно мање али се иде ка томе да се промени стање. О свему томе ћемо причати у мају на кроз неколико предавања - објашњава Ацо и напомиње да су карте за конференцију већ у продаји.

Сви митови нису ни до колена чувеном да се за пола године може постати стручњак. Необуздан лајфтстајл привуче и оне који себе и друге убеђују како је могуће постати програмер за шест месеци. Немојте да се измотавамо. То би исто било као кад би вам неко дао да научите нпр норвешки и послао вас да живите горе. Снашли бисте се само око основних ствари, таман толико да не будете гладни, али за посао програмера треба далеко више времена. Уосталом, као и за било који други посао.

Од почетног познавања математике, основа софтверског инжењерства до учења PHP језика, пролићеш литре зноја и година да би стекао звање програмера. Али тебе баш брига за то, чуо си само НОВАЦ и улетео у озбиљан посао а не знаш шта је браузер. Утриповане и самопрозване фаце утичу на посао и доводе до забуне, зато и јесу последња опција на коју се нека фирма ослања. Без 3-5 година готово је немогуће постати програмер.