„Рат снајпериста“ - победник Лондонског независног филмског фестивала

Документарни филм "Рат снајпериста" о србском добровољцу у редовима Војске Доњецке Народне Републике, аутора Олге Шехтер победник је Лондонског независног филмског фестивала.

Филм је посвећен једној особи - србском добровољцу Дејану Берићу Декију у редовима Војске Доњецке Народне Републике, а који од самог почетка води свој рат у Донбасу - рат снајпериста.

Преносимо интервју аутора филма Олге Шехтер у целости за Индипендент.

"Рат снајперсиста" је фасцинантан, узнемиравајући и личин портрет србског снајперисте Декија који се преселио у побуњеничку самопроглашену проруску Доњецку Народну Републику како би пружио своју убојиту вештину у борби против украјинске војске под покровитељством НАТО-а.



Хватање кадрова са линија фронтова до кухиње свакодневних становника погођених сталним борбама, ми уче много о мотивацијама у том делу света. У међувремену, други снајпер изазива примарни циљ путем друштвених медија, додајући савремени и лични преокрет крволочном рату.

Рат снајпериста - трејлер


Како сте се Ви појавили у овој причи причи? Рат у источној Украјини између проруских побуњеника и украјинске војске бесни од 2014. године. Тај сукоб постао је један од главних окидача за тренутне тензије између Русије и Сједињених Држава - две земље у којима сам одрасла. Како се тај рат наставља, стране се више супротстављају, те више нисам могла јасно видети шта је у ствати између њих. Тада сам одлучила да посетим обе стране сукоба. У источној Украјини упознао сам Декија, истакнутог србског снајперисту који се бори са проруским побуњеницима. Нисам знала ништа о снајперистима, али ме је одмах заинтригирало.

Да ли је било тешко постићи запањујуће нивое приступа који сте успели да остварите? Ретко сам виђао такве снимке иза сцене са официрима, као и узнемирујућу акцију на линији фронта. Приступ није био лак. У почетку је Деки био убеђен да сам амерички шпијун. Ми смо пратили војно особље у сваком тренутку и добили смо врло ограничен приступ. Мој сниматељ, Сантјаго Гарсија, пет пута је ухапшен, шетајући по граду. Једном смо на граници са Русијом испитивани 14 сати од стране Руске службе безбедности (ФСБ). Назад у Њујорку имала сам изненадну посету од ФБИ-а.

Али све ово је учинило пројекат толико интересантнијим. Највећи изазов био је приступ фронтовима. Побуњеници су морали бити потпуно сигурни да нећемо саопштавати њихове војне положаје непријатељу. Одржавање малих група било је важно. Ја сам углавном радила сама, а понекад са једним сниматељем који ми је омогућио да се спојим са војницима како бих узабележила неометан поглед на њихову стварност.

На крају сам спојила снмке помоћу које сам снимила и послала га Декију. Тада је мислим схватио да ће му филм потенцијално дати глас на глобалном нивоу. Али да би то урадио, морао је ризиковати да ми верује.

Било је интересантно открити Декијеве мотиве, што мора бити заједничко за Србе. Зар не верују да су бар неки од њихових људи били укључени у геноцид? Декијев поглед на свет био је у великој мери кроз историјске догађаје кроз које је живио. Обучен да буде снајпериста у србској војсци током босанских и косовских ратова он је формирао радикално анти-америчке ставове. Он сматра да су информације о зверствима које су србски војници починили током тих ратова америчка пропаганда.

Да ли сте се претворили своје аргументе у корист Русије и побуњеника против Запада? Шта мисле о томе гледаоци до сада? Стварање овог филма била је изазовна вежба у реалности. Бити у Доњецку, осећала сам се као да сам прошла кроз стакло. Са те стране огледала веровања су се много разликовала од веровања у Сједињеним Државама. Било је важно остати непристрасан и политички неутралан, те испричати причу кроз субјективни Декијев став. Уз помоћ уредника, Дмитрија Кавина, мислим да смо то постигли. До сада је реакција на филм била позитивна у обе земље, и у САД и у Русији. То је, по мом мишљењу, наше највеће достигнуће.

Било је невероватно колико су друштвене мреже укљученe. Да ли је то била јединствена ситуација или мислите да се војници у данашњем свету на тај начин препуцавају? Друштвене мреже играју огромну улогу у овом сукобу. Војници са обе стране користе комуникационе платформе попут Фаејсбука и ВКонтакта да се хвале о својим победама и провоцирају једни друге. Али, била сам запањенa када сам сазнала да снајперисти преко ВКонтакта уговарају снајперске дуеле. Мислим да је то могуће само због природе овог сукоба. Противници говоре истим језиком и делују у малом географском подручју. Не постоји јасан ланац команде који снајперистима даје већу аутономију. То је дивљи свет!

Који је најважнији аспект у изради филма? На који начин кроз филм испољвате тако компликовану причу? Мој највећи изазов био је држање птичије перспективе око пројекта. Да се не изгубите у детаљима. Такође сам имала моралну дилему над оним што сам лично мислила о Декију. Што сам више времена проводила са њим, питала сам се: Да ли је он херој или чудовиште? Мој уредник и ја смо покушали да ухватимо тај дуалитет у свакој сцени.

Који је твој следећи пројекат? Још увек не могу јавно да говорим о пројекту на којем тренутно радим.

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут