Додјела награда и признања заслужним грађанима општине Мркоњић Град

На приједлог Одбора за награде и признања, Скупштина општине Мркоњић Град је на 12. сједници, одржаној дана 22.12.2017. године, донијела одлуке о додјели награда и признања општине Мркоњић Град. Награђени за 2017. годину су:

ПОВЕЉА ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА ОПШТИНЕ МРКОЊИЋ ГРАД

БЕРИЋ ДР ДУШАНУ за изузетно остварење и допринос у области образовања и науке.

Берић др Душан, рођен 07.01.1948. године у Трнову, општина Мркоњић Град, србски је историчар, универзитетски професор и научни радник.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду на групи за историју 1971. године. Одбранио је магистарску тезу из националне историје 1976. године на београдском Филозофском факултету. Докторску дисертацију је одбранио из области историје Балкана на Филозофском факултету у Сарајеву 1990. године.

Радио је на Филозофском факултету у Новом Саду од 1991. године. Учествовао је од 1996. до 2000. године на научно истраживачком раду о историји  Срба коју је организовао новосадски факултет. На Филозофском факултету у Косовској Митровици ради од 2010. године, гдје на основним студијама предаје општу историју Новог вијека, а на мастеру поред опште историје Новог вијека предаје и националну историју од 1800. до 1918. године.

Од 2004. године ради на књизи Мађаризација која представља научни пројекат од међународног значаја, као и на изради ланаца студија о Старој Србији, као и односу Великих сила према овој области.

 ДР СТОЈИСЛАВУ КОЊЕВИЋУ из Бања Луке, за изузетно остварење и допринос у области здравства. Др Стојислав Коњевић је рођен 14.09.1971. године. Основну школу је завршио у Мркоњић Граду 1986. године, средњу медицинску школу у Бањој Луци 1990. године, а Медицински факултет у Новом Саду 1998. године. У Дому здравља у Мркоњић Граду био је запослен у периоду од 1999. до 2001. године, а од 2001. године и данас ради у УКЦ Бања Лука. Специјализацију је завршио на Педијатрији у УКЦ РС у Бањој Луци 2005 године. Био је одјељењски љекар на одјелу интензивне његе и терапије од 2005. до 2011. године, а начелник Клинике за дјечије болести УКЦ РД Бања Лука од 2011. до 2017. године. У периоду од 2010-2011. године, усавршавао се у Јерусалиму, Израел, у Државној универзитетској болници – Хадаса, на дјечијој интензивној њези. Од 2015. године је асистент на катедри педијатрије медицинског факултета у Бањој Луци. Тренутно ради докторску дисертацију на Медицинском факултету у Новом Саду. Запослен је као интензивиста на Одјелу дјечије интензивне његе и терапије у Клиници за дјечије болести. Европски је инструктор напредне педијатријске реанимације и реанимације новорођенчади. Члан је Коморе доктора медицине РС, Друштва доктора медицине РС, Удружења педијатара РС, Секције интензивиста и неонатолога РС и Европског удружења интензивне медицине. Први аутор је на два рада на СЦИ листи, коаутор на три рада на СЦИ листи, аутор и коаутор на скоро двадесет научних и стручних радова у другим часописима. Учесник је научног пројекта Конгенитивне аномалије у РС. Отац је једног дјетета. Учесник је у отаџбинском рату од 1992. до 1993. године.

ПОВЕЉА ЗАСЛУЖНОГ ГРАЂАНИНА СА ЗЛАТНИМ СИМБОЛОМ ОПШТИНЕ МРКОЊИЋ ГРАД  МИЛЕНКУ САВАНОВИЋУ из Мркоњић Града, за изузетан допринос у развоју општине Мркоњић Град дугогодишњим радом.

Миленко Савановић је рођен 07.03.1955. године у Подрашници, општина Мркоњић Град. Основну школу је завршио у Подрашници 1970. године. Техничку школу-машински одсјек, завршио је у Бањој Луци 1974. године, а машински факултет 1978. године у Бањој Луци, гдје је завршио и трећи степен у звању Магистра. Радио је у фабрици вијака „Мркоњић Град“ у Мркоњић Граду од 1979. – 1992. и од 1996. до 2000. године на мјесту: технолога, управника погона, руководиоца Службе квалитета, координатора одржавања. Био је замјеник начелника општине Мркњић Град од 2000. до 2004. године. Од 2005. до 2014. године био је запослен у ЗП „Хидрелектране на Врбасу“ на мјесту савјетника директора. Од 28.12.2014. године ради у Влади РС на мјесту - министра рада и борачко-инвалидске заштите. Учесник је Одбрамбено-отаџбинског рата у периоду од 1992. до 1995. године, борац I категорије и инвалид VII категорије. Ожењен је и отац двоје дјеце. Послије ратног дешавања, у сваком изборном циклусу добио је повјерење народа и двадесет година је био одборник.

МИЛОРАДУ СЛАДОЈЕВИЋУ-ЂЕЛИЈУ, за изузетан допринос у његовању традиције и промоцији општине Мркоњић Град. Милорад Сладојевић-Ђели, рођен 05.10.1961. године у Шеховцима код Мркоњић Града, ковач је коса „варцарки“ и најтрофејнији косац на Балкану. Учествовао је на многим међународним такмичењима у ручном кошењу траве и тиме достојно презентовао општину Мркоњић Град. Учествовао је на свих 27 манифестација „Косидба на Балкани“ код Мркоњић Града, десет пута је побиједио, три пута је освојио друго мјесто, четири пута је освојио 3. мјесто, док је делија Балкане био три пута.

На међународном такмичењу „Косидба на Рајцу“ у Србији, освојио је „Златну косу“ седам пута и проглашен је за „Мајстора косе“ Рајца.

Вишеструки је побједник међународне косидбе „Прва коса Црне Горе“ у Пљевљима.

Освајао је многа прва мјеста у Буковцу код Новог Сада, у Смољану код Петровца, на Романији, на Јањском вишебоју и Краљевцу код Мркоњић Града.

Учествовао је и на косидбама у Словенији и Купресу, гдје је освајао 2. мјесто.

Организациони одбор 25. Јубиларне манифестације „Косидба на Балкани“-Меморијал Лазар Лакета 2015. године додијелио му је ПЛАКЕТУ КОСИБАША БАЛКАНЕ.

ПОХВАЛА ЂОРЂУ КОМЛЕНИЋУ из Мркоњић Града, за постигнуте изузетне резултате у привређивању. Ђорђе Комленић је рођен 03.11.1999. године у Мркоњић Граду. Ученик је четвртог разреда Гимназије у Мркоњић Граду. Поред школе и школских обавеза активно и предано се бави производњом и прерадом ароније. У селу Котор, на пет дулума има засаде ароније, коју даље прерађује (хладно цијеђени сокови, ликери, слатко, сушена аронија, аронија у меду и други органски производи од ароније). Производе пласира директно купцима, на пијаци, вашарима и сајмовима.

Активно се бавио спортом и играо је у ФК „Слобода“. Поред наведеног, љубав му је и фолклор, а наступа у извођачком саставу КУД „Петар Кочић“.

БИЉАНИ РУДИЋ из Подбрда, општина Мркоњић Град, за постигнуте изузетне резултате у привређивању. Биљана Рудић, индивидуални пољопривредни произвођач из Подбрда, општина Мркоњић Град, рођена је 1971. године у Мркоњић Граду. Удата је и мајка двоје дјеце. Пољопривредном проузводњом бави се већ 20 година. Регистрована је као комерцијално пољопривредно газдинство за производњу млијека, гдје се годишње произведе око 41.000 литара млијека. Тренутно обрађује 30 дулума оранице, 20 дулума сијане траве и коси око 200 дулума ливаде. Посједује 11 музних крава и 9 јуница, те 1 крмачу. Поред сточног фонда посједује и сву неопходну механизацију за потребе пољопривреде. Представља примјер успјешног младог брачног пара са двоје дјеце који живе на селу.

ГОРАНУ РАДИЋУ из Оћуна, општина Мркоњић Град, за постигнуте изузетне резултате у привређивању. Горан Радић из Оћуна, општина Мркоњић Град, рођен је 1995. године. Завршио је средњу шумарску школу. И поред редовног посла у Мркоњић Граду, у селу Оћуне бави се узгојем органског бијелог лука и малине. У будућности жели да прошири своју производњу и спектар својих производа. Воли свој град и своје село и намјерава се ту задржати. Представља примјер многим младим људима.

МИЋИ СТАНИЋУ за изузетан допринос у одржању и унапређењу односа Удружења Мркоњићана из Београда са општином Мркоњић Град. Мићо Станић је рођен 02.01.1963. године у Бараћима, општина Мркоњић Град. Осмогодишњу школу је завршио у Бараћима, а средњу школу у Мркоњић Граду. На студије одлази у Зрењанин, гдје стиче звање - машинског инжењера. Оснива предузеће за промет грађевинског материјала и пружање услуга у грађевинарству и пољопривреди.

Активно учествује у раду Удружења Мркоњићана у Београду од 1999. године, па све до данас. Ангажован је на одржању и унапређењу односа између Удружења и општине Мркоњић Град.

Посебно се истиче у донацијама Удружењу и свим активностима у раду Удружења, као што су:

-Донацијом је омогућио штампање Билтена Удружења,

Обезбједио је штампање књиге „Први попис Срба у Мркоњић Граду“, аутора Миле Станића и промоцију исте у Бањој Луци,

Финансијски помаже организацију вечери Мркоњићана у Београду,

Донирао је црквено звоно у новој православној цркви у Зрењанину,

Покреће иницијативу за братимљење Зрењанина и Мркоњић Града.

ПОЛИЦИЈСКИМ СЛУЖБЕНИЦИМА ПУ МРКОЊИЋ ГРАД, за пожртвованост, хуманост и испољену храброст приликом заштите лица и имовине од пожара.

Полицијски службеници ПУ Мркоњић Град предузели су низ активности и мјера из своје надлежности приликом великог пожара на ширем подручју Подгорије у временском периоду од 08.08.2017. до 12.08.2017. године и активно гасили пожар када су били угрожени имовина и лица у засеоцима Нишкановићи, Ждрње и Гогићи.

Дана 11.08.2017. године, када се ватрена стихија отела контроли и пријетила да угрози животе људи и имовине у засеоцима Нишкановићи и Ждрње, касније у засеоку Гогићи, 30 полицијских службеника ПУ Мркоњић Град су доборовољно полицијску униформу замијенили са брентачама за воду, а редовне задатке и обавезе са активним гашењем пожара, штитећи угрожену имовину и лица, спречавајући ширење пожарне линије. Обзиром да су остали учесници гасили пожар три дана и да је дошло до њиховог премора, контролу и надзор над пожарном линијом у ноћи 11./12.08.2017. године преузело је 10 припадника ПУ Мркоњић Град и један припадник ВД Мркоњић Град.

ПОРОДИЧНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ГАЗДИНСТВУ „ПОПАДИЋ“ СУРЈАН из Сурјана, за постигнуте изузетне резултате у привређивању. Породично пољопривредно газдинство „Попадић“ већ дуже вријеме се бави различитим видовима пољопривредне производње. Носиоци газдинства и поред радних ангажмана код својих послодаваца, већ дуже вријеме развијају властито пољопривредно газдинство. Ово газдинство се бави воћарском производњом, односно узгојем шљиве и љешњака, те производњом домаће ракије. Поред тога, у посљедњих неколико година успјешно развијају властиту фарму кока носиља у систему слободног узгоја. Улажући значајна средства у ову инвестицију (објекти, опрема, матично јато и др.), фарма тренутно броји 800 конзумних носиља и производи заначајну количину конзумних јаја. Власници фарме, Влајко и Далиборка Попадић су примјер пожртвованог рада, гдје свакодневно поред редовних послова, одлазе на село и раде на фарми, а такође пружају могућност за запошљавање незапослених лица из села Сурјан. Као такви, позитиван су примјер многим породицама.