Светски, а словенски: 17 врло занимљивих чињеница о руском језику

Чувени руски писац Иван Тургењев рекао је да је руски језик „велики и моћан”. На руском су написана ремек-дела светске књижевности, он сједињује људе на разним крајевима Земље, он је и језик међународне комуникације... Испредају се легенде о томе како га је тешко научити. Сабрали смо неколико занимљивости везаних за један од најлепших и најбогатијих језика на свету.

1. Руски је поред енглеског, арапског, шпанског, кинеског и француског један од шест званичних језика УН.

2. Руски језик је други по распрострањености на интернету (први је енглески), што значи да је испред водећих западноевропских језика, па и таквих као што су кинески и шпански, који имају преко милијарду говорника. У укупном броју веб-страница на интернету целих 7% је на руском језику. Обратите пажњу на ову занимљивост: други језик по распрострањености на интернету у целом свету користи само ћирилицу, и то му нимало не смета да буде у самом врху дигиталног „универзума”.

3. Руски је језик међународне комуникације. То је први или други матерњи језик житеља Русије и бивших република СССР-а, којих има око 250 милиона. Велике дијаспоре говорника руског језика живе у Немачкој (4 милиона), САД (преко 3 милиона), Израелу (преко милион људи), Великој Британији (преко 500.000), Канади, Аустралији, Аргентини, Грчкој и другим земљама.

Подразумева се да је руски језик крајње пожељан на тржишту рада у Русији и земљама Евроазијске уније и Заједнице независних држава, али и у Европској унији (пре свега у земљама Балтика, Источне и Јужне Европе).

4. Руски језик је један од најбогатијих језика на свету, али је тешко рећи колико у њему има речи. Према различитим изворима, тај број значајно варира од 200.000 до 700.000 речи. Ради поређења, у енглеском (који је већ дуго на првом месту у свету) има од 400.000 до милион речи, с тим што научници с правом наглашавају да руски језик спада у синтетичке, а енглески у аналитичке језике, тако да су начини презентације „језичког богатства” различити.

5. Сви космонаути уче руски. NASA је 2009. године убацила руски језик у програм обуке свих космонаута због тесне сарадње са руском космичком агенцијом „Роскосмос”.

6. У руској ћирилици постоје слова Ь и Ъ која немају никакву гласовну вредност, тј. не означавају ниједан глас него служе за обележавање мекоће и тврдоће претходног сугласника. Узгред, постоји неколико речи са три слова Ь. То су восьмьюдесятью (број 80 уинструменталу), прельстительность (примамљивост), уменьшительность (деминутивност) и др. Постоји и реч са два Ь и једним Ъ: фельдъегерь (курир).

7. Слово Ы у руском језику може бити на почетку речи само у личним именима азијског порекла: Ыгыатта (Игиата), Ыллымах (Илимах), Ынахсыт (Инахсит), Ыныкчанский (Иникчански), Ытык-кюёль (Итик-Кјуељ).

8. Ретке су и речи које почињу словом Й – има их свега 74, мада већина Руса памти само четири такве речи: йод, йога, йогурт, йота.

 

Oblam/Wikipedia

9. У руском језику постоје речи са три узастопна слова Е: змееед (орао змијар), длинношеее (дуговрато) и остала која се завршавају на „-шеее” (-врато), на пример: кривошеее (кривоврато) и короткошеее (кратковрато).

10. Странцима је углавном веома тешко да изговоре глас који се обележава словом Щ. Како ли се тек муче са речима које имају по три таква гласа, као што су партиципи защищающий (онај који штити) и ощущающий (онај који осећа).

11. У руском језику постоји реч вынуть (извадити) које има „нулти” корен, тј. инфинитив формално уопште нема корен, него само префикс, суфикс и наставке.

12. У издању Гинисове књиге рекорда из 2003. године као најдужа реч руског језика наведен је придев са 35 слова: превысокомногорассмотрительствующий(канцеларијски термин из 19. века са приближним значењем „многопреузвишеног” чиновника који разматра молбе). За руски језик су и иначе карактеристичне дугачке речи:

глаголи (по 24 слова): переосвидетельствоваться (отићи на поновљени лекарски преглед), субстанционализироваться (материјализовати се) и интернационализироваться (интернационализовати се)

именице (по 24 слова): человеконенавистничество (мизантропија) и высокопревосходительство (височанство, екселенција)

именице (по 21 слово): одиннадцатиклассница (ученица 11. разреда) и делопроизводительница (канцеларијска службеница, деловођа)

прилог (19 слова): неудовлетворительно (незадовољавајуће)

13. У руском језику се поред карактеристичних дугачких речи и конструкција срећу и веома кратке речи, па чак и фразе. Ево, на пример, реченице која има само три слова: „Э, а я?” (Е, а ја?)

14. У руском језику има много палиндрома, тј. речи које се исто изговарају и када се читају уназад: комок (грумен, клупко), заказ (наруџбина), шалаш (колиба), шабаш (збрка, врзино коло), потоп (потоп), кабак (крчма), и др.

15. Акценат у руском језику је слободан, тј. није увек на истом слогу у речи, као што је случај у неким другим језицима. Може да пада на било који слог у речи – чак и на последњи, и да мења своје место у различитим облицима.

16. У руском постоје речи са много сугласника у низу: очерствление (губљење осећајности), информагентство (информативна агенција), контрвзгляд(узвраћени поглед).

17. Поједине руске речи немају све граматичке облике. Таква је, на пример, реч победить (победити). Она нема облик за прво лице једнине (оно што је у србском „победим”). Ако Рус покуша да изговори ту реч у првом лицу, намећу му се облици „победю” или „побежу”, али тако нико не говори и свима је јасно да су оба облика неправилна. Уместо тога се говори „одержу победу” (однећу победу).

Светослава Цветкова,
Russia beyond