Украјина и Новорусија из минута у минут - 29.01.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање


Карта ситуације на фронту за 28.01. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећае



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији -  Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 29.01


Кијевске снаге два пута напале територију ДНР - 
Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата два пута напале територију ДНР. Под ватром кијевских снага нашло се насеље Спартак са околином. 



Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана један пут напале позиције Народне милиције у подручју насеља Логвиново.

Инспекција инжењерских јединица ЛНР у месту Долгое



Преглед политичко-економских и других вести за 29.01.

Украјински министар упозорио на банкрот без подршке ММФ-а - Престанак сарадње са ММФ-ом прети Украјини банкротом, изјавио је министар за социјалну политику земље Андрј Рева.

"Ако престанемо радити са ММФ, они ће рећи: "Вратите новац". Тада морамо узети паре из буџета или банкрот", - рекао је министар.

Рева заговара да Украјина настави сарадњу са ММФ-ом.

"Прави начин је да спроведемо реформе и рекредитирање, тако да економија не осети терет екстерних плаћања", рекао је он.

19. јануара заменик шефа Народне банке Украјине Дмитро Сологуб упозорио је да би земља могла да престане сарадњу са ММФ-ом, ако пре јула не добије следећу траншу.

Касније је председник Петро Порошенко уверио да је Кијев спреман за сарадњу са ММФ-ом. Према његовим речима, Украјина је 80% испунила своје обавезе према ММФ-у и чека нову дознаку до априла.

Четворогодишњи програм помоћи ММФ-а предвиђа издвајање 17,5 милијарди долара Кијеву. У марту 2015. Украјина је добила прву траншу од пет милијарди долара, а у августу исте године - другу - 1,7 милијарди долара. У 2016. и 2017. години земља је добила по једну траншу од по милијарду долара.

Сарадња са ММФ-ом је посебно важна за Украјину, јер у наредне три године земља мора да плати више од 16 милијарди долара страних дугова. У 2019. и 2020. години, због великих исплата, очекује се настанак дефицита у консолидованом платном билансу и смањење злата и девизних резерви.

Данас је у СБ УН-у такође упозорено на несташицу хране и појаву глади у Украјини.

„Демократске промене”: СБ УН упозорио на несташицу хране у Украјини - Украјина је постала једна од земаља која се суочава са несташицама хране. Укупно је 16 земаља које су се због сукоба суочиле са дефицитом хране.

Организација за храну и пољопривреду и Светски програм за храну  поднели су извештај Савету безбедности УН.

У њему се говори о ситуацији у Авганистану, Бурундију, Републици Хаити, Гвинеји Бисао, Демократској Републици Конго, Ираку, Јемену, Либерији, Либану, Малију, Сирији, Сомалији, Судану, Централно Афричкој Републици, Јужном Судану и Украјини.

Немогућност снабдевањем храном и несташице у свим тим земљама су проузроковани оружаним сукобима. Стручњаци су приметили да се дефицит и даље повећава, па су мере хуманитарне подршке "од виталног значаја".

Истовремено, ситуација у Јемену највише забрињава, где око 60% популације, или око 17 милиона људи, пати од акутног недостатка хране.

У Јужном Судану се такође развила алармантна ситуација где 45% становништва осећа глад, као и у Сирији и Либану, где се евидентира масиван прилив сиријских избеглица.

Раније је генерални директор Организације за храну и пољопривреду Хосе Грациано да Силва за РИА Новости истакао да је број гладних људи у свету поново почео да расте, а 2016. године је било око 815 милиона гладних људи. То је за 38 милиона више него у 2015. години. Већина гладних (489 милиона) живи у земљама погођеним акутним сукобима.

Аксјонов: Крим се никад неће вратити у састав Украјине - Крим је постао „неприступачна тврђава“ којој на војном плану ништа не прети, изјавио је кримски лидер Сергеј Аксјонов.

Како је навео Аксјонов, регион се заувек вратио под окриље Русије и више никад неће бити део Украјине.

„Крим се никад неће вратити у састав Украјине, и бесмислено је нудити било какве услове за постизање овог циља“, изјавио је он.

Аксјонов је нагласио да ниједан украјински председник није посвећивао толико пажње Криму као што то сада ради руски лидер Владимир Путин.

Он је додао да је полуострво након уласка у састав Русије постало „неприступачна тврђава“, и да му на војном плану ништа не прети.

Он је истакао значај изградње Кримског моста и изјавио да санкције скоро уопште нису утицале на економију Крима.

Како је раније изјавила бивша тужитељка Крима Наталија Поклонска, украјинске власти одлично знају да је Крим Русија и никога не треба убеђивати у супротно.

Према њеним речима, садашње руководство Украјине је мука за земљу.

„Они су дошли на власт у државном пучу, уз помоћ оружја, са циљем да створе непријатељство између братских народа Русије и Украјине. Они су донели много невоља људима у Украјини“, рекла је она Поклонска.

Волкер: Неће бити покушаја ускраћивања права вета Русији у УН-у због става о мировним снагама у Донбасу - Неће бити покушаја ускраћивања права вета Русији у УН-у због свог става о распоређивању мировних снага у Донбасу, рекао је за "Украјину 112" Курт Волкер, представник Стејт дипартмента за Украјину.

„Када је у питању УН, наравно, Русија има право вета. Не мислим да ће неко покушати то да промени“, рекао је Волкер.

„Она игра кључну улогу у овом сукобу и уколико желимо да га решимо, морамо да радимо са Русијом. Она мора да пристане да се оконча сукоб. Због тога је дијалог веома важан“, додао је Волкер.

Истовремено, Украјина и њени партнери инсистирају на томе да мировне снаге морају бити распоређене на „окупираној територији, укључујући и неконтролисани део државне украјинско-руске границе“.  

Поклонска: Србија је прва земља коју ћу посетити јер су и моји преци из Србије - У Сједињеним Државама 29. јануара ће се објавити такозвани извештај Кремља - верује се да су на списку особе блиске руском руководству, а које би могле бити предмет нових рестриктивних мера од стране Вашингтона. Документ је проглашен у складу са законом који је потписао председник САД Доналд Трамп пре шест месеци, што подразумева ширење низа секторских санкција против руске економије.

Посланик Државне думе Наталија Поклонска, која је под америчким санкцијама од 2014. године као кримски јавни тужилац, говорила је како су ове мере утицале на њен живот, те је позвала америчког председника Доналда Трампа да посети Крим.

Наталија Владимировна, да ли имате непријатности због санкција?

- Санкције схватам само као позитивну оцену свог рада у корист Домовине. Забраните када се плашите. Али уосталом, апсолутно се не плашимо, већ једноставно бранимо нашу Домовину. Ова кратковида и срамна реакција наших страних партнера само их ограничава. Прочитајте цели интервју
Украјинa - из минута у минут -

   ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима