Авети прошлости: Најпознатије напуштене зграде у Русији

Russia Beyond представља најпознатије напуштене зграде у Русији које данас мами бројне авантуристе и објашњава како да дођете до њих.

Вила у Чухломи

Ова зграда је смештена далеко од свих насељених места – најближе је село Чухлома, удаљено око 8 km. Некада привлачна вила, која је врвела од живота, саграђена је у тадашњем великом селу Осташеву у 19. веку. Власник виле је био месни богати сељак Мартијан Сазонов, а сама зграда била је његов поклон за другу супругу. После револуције ову зграду су национализовале локалне совјетске власти, али услед интензивне урбанизације у СССР-у је Осташево опустело још 1950-х година. 

Вила је изграђена у псеудоруском стилу – необичној мешавини елемената словенске и византијске архитектуре. До 2015. године ова кућа је више личила на кућу страве из руских трилера (погледајте насловну фотографију овог чланка). Готово сви су је заборавили, осим групе блогера ентузијаста који сакупљају новац за њену обнову. Један од њих, Андреј Павличенков, на крају крајева уложио је у рестаурацију зграде сопствени новац, инсталирао струју и воду, направио пут који води до зграде кроз шуму. 2016. године реновирана зграда је била свечано отворена за туристе. Андреј се нада да ће она постати препознатљива туристичка атракција Костромске области Русије.

Здање се налази 550 km североисточно од Москве у Костромској Области. Они који желе да га посете могу возом да дођу до Галича, а са тамошње аутобуске станице полази локални аутобус до Чухломе. Одавде се до виле може стићи пешице, али се туристима препоручује да се претходно распитају код становника села којим путем да крену.

Елеватор за жито у Чељабинску 

Почетком 20. века овај елеватор за жито саграђен је у предграђу великог уралског града Чељабинска. Са изградњом Транссибирске железнице Чељабинск је постао важан трговачки центар који је повезивао источне и западне крајеве земље. Град се за свега неколико година толико проширио да се елеватор више није налазио у предграђу већ на једном од главних градских тргова. Убрзо пошто је саграђен, овај осмоспратни објекат постао је симбол града и истицао се висином међу једноспратним и двоспратним стамбеним зградама, тако да је подсећао на облакодер.

Данас је елеватор потпуно напуштен, остао је само централни (уједно и највиши) део. У овај објекат посетиоцима је забрањен улаз, а будући да се крај њега налази нови паркинг затвореног типа, практично је немогуће и прићи овој згради.

Елеватор се налази на централном тргу Чељабинска. До овог града, који се налази 1770 km источно од Москве, можете доћи авионом или Транссибирском железницом.

Породилиште у Владимирској Области 

Ова зграда подигнута је крајем 19. века на месту болнице за учеснике Отаџбинског рата из 1812. вођеног против Наполеонове армије. Првобитно је служила као општа регионална болница. У другој половини 20. века претворена је у породилиште, а затворена је 2009. због реконструкције. Ова двоспратница подсећа на ћирилично слово „П“, има подрум и поткровље. Таваница је виша од 5 метара, и упркос томе што је зграда сасвим напуштена још увек се греје на централно грејање и прилично је чиста. Заљубљеници у напуштена места готово редовно је посећују.

Болница се налази 186 km источно од Москве у Владимирској Области у граду Покров куда се може лако стићи аутобусом из Москве.

„Северная корона“ – напуштени хотел са 5 звездица 

Суморна зграда хотела „Северная корона“ у Санкт Петербургу обавијена је духом носталгије баш као и величанствено здање у филму Веса Андерсона „Гранд Будимпешта хотел“. Разлика ипак постоји – „Северная корона“ никада није постала чувени хотел, један од оних којима су често све собе попуњене. Изградња је почела 1988, а извођач је била југословенска компанија „Монтексгроекспорт“. Ово је требало је да буде огроман хотел са 5 звездица, површине 50.000 квадратних метара, са кафеима, рецепцијама, конференцијским салама и терасама. Међутим, градња је изненада обустављена 1995. када је 95% зграде било завршено, и од тада је напуштена. Љубитељи мистерија верују да је зла коб „Северне круне“ на неки начин повезана са смрћу санктпетербуршког митрополита Иоана, који је 1995. умро у хотелу за време прославе поводом петогодишњице банке „Санкт Петербург“.

Адреса хотела је Набережная Карповки 37, Санкт Петербург.

Палата Бруснициних у Санкт Петербургу 

Неприметна са улице, ова шармантна напуштена палата налази се у индустријској области Васиљевског острва у Санкт Петербургу. Подигао ју је богати Петербуржанин Николај Брусницин, власник локалне штавионице. Према легенди, у овој згради у тајанственом скровишту између зидова било је сакривено чувено Дракулино огледало. Постоји и друга, локална легенда, према којој је огледало овде донето почетком 20. века из једне од венецијанских палата где се чувао Дракулин пепео. Убрзо пошто је огледало овде стигло изненада је умрла унука тадашњег власника. После Револуције огледало је пренето у оближњи Дом културе „Киров“, а затим враћено у палату. Након смрти још две особе које су живеле у овом здању, донета је одлука да се огледало сакрије у тајно скровиште у самој згради и до данас га нико није пронашао.

2017. године појавила се информација да ће Министарство културе Руске Федерације ускоро реновирати Особњак Бруснициних. 

Палата се налази у Санкт Петербургу, а њена адреса је Кожевенная линия 27.

Заборављени готски замак у Владимирској Области 

Владимир Храповицки, који се бавио пословима у дрвопрерађивачкој индустрији, заволео је готичку архитектуру после посете Француској 1880. Током овог путовања опкладио се да ће пројектовати палату у стилу готике у Владимирској Области. За неколико година саградио је велелепни замак у стилу француске готике са парком и језерима, каскадама и вртовима. После смрти Храповицког замак је напуштен. Пре Другог светског рата овде се налазила машинско-техничка школа. Средином 20. века претворен је у одмаралиште. Током пожара који је избио у кухињи, кров замка и неки зидови потпуно су изгорели. Данас је ова зграда напуштена.

Замак се налази на 200 km од Москве, у Владимирској области, у селу Муромцеву, недалеко од градића Судогда (3 km).

П.С. „Стаљинград“ код Санкт Петербурга 

Ово није место у коме су људи некада живели и у једном тренутку га напустили. Реч је о кулисама направљеним недалеко од Санкт Петербурга за потребе снимања филма „Стаљинград“ Фјодора Бондарчука. Цео један град никао је на територији старе војне базе у селу Сапјорни и сматра се највећом сценографијом за ратни филм. У изградњи је учествовало 400 радника и било им је потребно 6 месеци да је заврше. Укупни трошкови изградње износили су пет милиона долара. Сценографија обилује необичним детаљима (на пример, ограда немачког гробља направљена од наслона кревета) и привлачи велики број фотографа.

Улаз је бесплатан. Налази се у селу Сапёрный у Лењинградској Области, 30 km југоисточно од Санкт Петербурга.

Дарја Гонзалес,
Russia beyond