Светску економију спасиће квалификоване инвестиције

Излазак светске економије из кризе је поново успорен. До овог закључка дошли су стручњаци Организације за економску сарадњу и развој, која обједињује 33 најразвијеније земље.
 

Најозбиљнију бојазан изазива стање економија земаља велике седморке: САД, Јапан, Канада, Велика Британија, Италија, Немачка и Француска. Прогнозе за пораст економија ових држава у овој години снижене су до 1,5% уместо 2,5%. У случају САД овај показатељ је још гори - једва нешто преко 1%. Стручњаци  ОСЕР сматрају да је излазак из садашње ситуације један: да се наставе програми за стимулисање економије макар на неколико месеци. У случају новог смањења раста светске економије Централне банке водећих земаља треба да почну да откупљују активу и да држе нулту дисконтну стопу, а владе да одложе тренутак смањења буџета за што је могуће касније. Закључци стручњака из Организације за економску сарадњу и развој добили су подршку и у Међународном девизном фонду. У МДФ се истиче да владе многих земаља нису размотриле дугове, да нема никаквих знакова побољшања у финансијском сектору. Али главна је могућност новог пада на америчком тржишту некретнина
 

Постоје све основе за погоршање ситуације, сматра руски економиста Игор Николајев:
 

Ово задржавање или може прећи у рецесију потпуних размера и тада у току неколико година можемо имати нулти темпо раста или је то природна адаптација на нови модел економије, који светске земље ипак покушавају да формирају.
 

Међутим, стручњаци сматрају да ни с програмом стимулације није све тако једноставно. Тако се у МДФ акценат ставља на повећање домаће потражње. Не само то, светске економије су сад јако ослабљене због последица кризе из 2008. године, а нове мере за стимулисање још треба да буду израђене, а тек затим реализоване.
 

У Русији су мере државне стимулације дале добре резултате. Банкарски систем је сачувао стабилност, оживљава аутомобилска индустрија. Важну улогу су одиграли и социјални програми владе. Сад мере државне стимулације треба да се наставе на новом нивоу, инсистира директор департмана за Аналитичке информације агенције РБК, Александар Јаковљев:
 

Држава треба да наступи у својству инвеститора. Она треба да схвати да постоје приоритетни пројекти инвестирања. То су инфраструктурни пројекти, пројекти везани за иновације. У њих улазе наука и образовање. То су такође пројекти, који су повезани с одбрамбеном способношћу, с војно-индустријским комплексом.
 

Није искључено да ће део новца бити усмрен и на побољшавање еколошке ситуације у земљи. То може бити обнављање шума и стварање модернизованог иригационог (иригација-наводњавање) система. Стручњаци кажу да се економија данас може подржати само оним мерама које су усмерене на решавање конкретног задатака, а не масовним уливањем средстава у економију у целини.