Пуковник Жак Огар: Хаг ме је одбио јер бих сведочио у корист Срба

Звали су ме само једном, и то из Брисела, не из Хага, и питали ме да ли бих желео да сведочим о ономе што сам видео на Косову. Када сам судском службенику рекао да им у потпуности стојим на располагању и да бих могао да посведочим о злочинима ОВК над Србима, више ме нико није поново позвао. Све се на томе завршило. А имао сам шта да кажем.

Тако, за “Новости”, говори Жак Огар, вођа француских специјалаца који су први ушли на Косово и Метохију у прелазном периоду од потписивања Кумановског споразума до доласка међународних мировних снага 1999. године.

* Протеклу годину, на њеном самом крају, обележило је изатварање контроверзног Хашког трибунала.

- Затворен јесте, али у исто време палицу преузима Механизам за кривичне судове. У речи “механизам” постоји хладно значење које наговештава да се нешто примењује без милости. Прецизан и технички термин се примењује да се покаже како нешто функционише као машина. Рекао бих машина за млевење. Грозно име за један суд. Трибунал, тако, затвара врата, али ипак наставља да ради.

* По чему ће, према Вашем мишљењу, овај суд остати упамћен у историји?

- Доносио је 25 година пресуде као пристрасан антисрбски суд, који је пре свега желео да суди Србима и србском народу кроз драму разбијања Југославије. Тек да замажу очи, извели би пред суд понеког Хрвата, Бошњака или Албанца. Слободан Милошевић је на крају ослобођен свих оптужби кроз друге процесе, али се у јавности на Западу запамтило само то да је био у Хагу, као да је био осуђен. У последњој пресуди је осуђена Хрватска, али за злочине над муслиманима. То говори исту ствар. Када Хрвати учине нажао муслиманима, онда су лоши, а кад то ураде Србима, онда нису, па тако испадају мање лоши. А за оно што су муслимани или Албанци урадили Србима нико није одговарао. У томе је подмуклост овог суда.

* Жалите ли због нечега што сте можда могли другачије да урадите док сте у кратком року, до доласка мировних снага, били на терену?

- На Косову сам урадио оно што сам могао. Увек касније можете да зажалите зато што нешто нисте урадили боље или мање лоше. Али савест ми је мирна.

* Осећате велику блискост са Србима...

- Цео свет се неправедно окренуо против вас. А ми Французи смо заборавили наше савезништво и традиционално пријатељство са србским народом. Слепо смо следили Немце и Американце који су имали интерес да разбију Србију, пошто су претходно разбили Југославију. Иза тога стоји план да се ослаби Европа. Великој сили Америци је потребна званично уједињена, а незванично ослабљена Европа. Најбољи начин за то је растурање земаља и охрабривање регионализма. Види се то и с покушајем у Каталонији. Погледајте шта се догађа код нас на Корзици. Све то припада истој логици, само што су Француска и Шпанија веће и јаче, па боље одолевају. Ипак, треба стално бити опрезан. Исто се догађа и на Блиском и Средњем истоку. Али ту је Русија, која се вратила на међународну сцену. Да је тако јака била у време догађаја око Косова, то се не би десило.

* Како, уз сав прагматизам, решити питање Косова?

- У центар свих дебата треба ставити међународно право. Тренутна ситуација је наметнута и не треба је прихватити. Резолуција 1244 је и даље на снази. Њен циљ је био да се створи период међународне администрације, да би се тако смирило стање. А догодило се потпуно обрнуто. Десили су се погром, обрачуни, нестанак људи, убиства, трговине органима... Међународна заједница то не би смела да толерише. Ово није србско-албански проблем. То је проблем за целу међународну заједницу, која је на Косову створила проблеме уместо да донесе мир. Сад је на њој да се врати на почетак и пронађе часно решење, да Хашим Тачи и Рамуш Харадинај одговарају пред судом за злочине које су починили. Логика за међународну правду мора да иде до краја.

* Своје сведочанство о стварним догађајима на КиМ изнели сте у јавност?

- То је хуман и лични ангажман. Сваки пут кад могу нешто да урадим, то и чиним. Када је тзв. Косово покушало да уђе у Унеско, на свом скромном нивоу сам урадио шта сам могао, објавио чланак у новинама, разговарао с пријатељима... Сведок сам и увек ћу да говорим шта сам видео.

* Како објашњавате то што су многи Французи који су били у мисијама у бившој Југославији постали веома блиски са Србима?

- Слични смо као народ. Имамо природне афинитете, што нема никакве везе са званичном политиком. Били смо дуго пријатељи, па је онда дошао комунизам, па се Француска усагласила са САД и НАТО, због чега дубоко жалим, јер смо тако изгубили слободу процене и акције. Али, изнад тога, Срби и Французи имају неке заједничке гене. И једни и други су сељачки и војнички народ, који се увек борио против спољних освајача, духовни народ, чији је идентитет заснован на вери, пуног карактера, народ који каже шта мисли без обзира на последице.