Хладни рат је почео изнад Ниша

У си­ту­а­ци­ји но­вог за­о­штра­ва­ња од­но­са ве­ле­си­ла на ме­ђу­на­род­ној сце­ни и стал­ног под­се­ћа­ња на хлад­но­ра­тов­ску ре­то­ри­ку и зби­ва­ња, вре­де­ло би под­се­ти­ти на ма­ло по­знат су­коб со­вјет­ских и аме­рич­ких ле­те­ли­ца из­над Ни­ша кра­јем Дру­гог свет­ског ра­та, ука­зу­је исто­ри­чар Не­бој­ша Ози­мић, ку­стос На­род­ног му­зе­ја у Ни­шу.

– Пре­ма по­сто­је­ћим исто­риј­ским до­ку­мен­ти­ма, 7. но­вем­бра 1944. го­ди­не, од­мах по­сле осло­бо­ђе­ња Ни­ша, на он­да­шњем ста­ди­о­ну Фуд­бал­ског клу­ба По­бе­да обе­ле­же­на је го­ди­шњи­ца Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је. По­ред дру­гих ма­ни­фе­ста­ци­ја, тог да­на ор­га­ни­зо­ва­на је фуд­бал­ска утак­ми­ца из­ме­ђу ти­ма Ни­ша и еки­пе при­пад­ни­ка 22. Срп­ске ди­ви­зи­је. Аме­рич­ки ави­о­ни над­ле­та­ли су град не­ко­ли­ко пу­та то­ком тог спорт­ског до­га­ђа­ја, а он­да из­не­на­да ми­тра­љи­ра­ли ста­ди­он – при­ча Ози­мић.

Утак­ми­ца је пре­ки­ну­та, гле­да­о­ци и игра­чи су се раз­бе­жа­ли са ста­ди­о­на, а аме­рич­ки ави­о­ни про­ду­жи­ли ка се­ве­ру Ср­би­је, до­да­је Ози­мић:

– Тог да­на, по­што су се аме­рич­ки ави­о­ни ви­ше пу­та вра­ћа­ли и кру­жи­ли над гра­дом, бом­ба­ма је за­сут и ни­шки аеро­дром, на ко­јем су би­ле ста­ци­о­ни­ра­не со­вјет­ске ле­те­ли­це. По­том је из истих ави­о­на про­јек­ти­ли­ма га­ђа­на и ко­ло­на со­вјет­ске вој­ске на пу­ту од Алек­син­ца пре­ма Ни­шу, из­ме­ђу се­ла Дра­же­вац и Гор­ња Тр­на­ва. У не­ким књи­га­ма сто­ји да је на­пад на­вод­но из­ве­ден гре­шком, али ве­ћи­на исто­ри­ча­ра сма­тра да ту ни­ка­кве за­бу­не ни­је би­ло – на­по­ми­ње Ози­мић.

О овом су­ко­бу аме­рич­ких и со­вјет­ских пи­ло­та у про­шло­сти се вр­ло ма­ло го­во­ри­ло.

– По­сле бом­бар­до­ва­ња ни­шког аеро­дро­ма и на­па­да на ко­ло­ну Цр­ве­не ар­ми­је са аеро­дро­ма су уз­ле­те­ли со­вјет­ски ави­о­ни, ко­ји­ма су у по­моћ при­те­кле и ле­те­ли­це со­вјет­ског рат­ног ва­зду­хо­плов­ства са им­про­ви­зо­ва­ног аеро­дро­ма код Кру­шев­ца. До­шло је до ве­ли­ког окр­ша­ја ави­о­на на не­бу из­над ју­го­и­сточ­ног де­ла Ни­ша и гу­би­та­ка је би­ло, ка­ко пи­ше у ма­ло­број­ним зва­нич­ним из­ве­шта­ји­ма и са­чу­ва­ним за­пи­си­ма, на обе стра­не. Го­ди­на­ма по­сле Дру­гог свет­ског ра­та стра­ни исто­ри­ча­ри, по­ли­тич­ки ана­ли­ти­ча­ри и по­зна­ва­о­ци та­да­шњих од­но­са СССР-а и САД, по­че­ли су да пи­шу и го­во­ре „о из­не­над­ној и вр­ло на­пе­тој си­ту­а­ци­ји из­ме­ђу та­да­шњих са­ве­зни­ка” као о тре­нут­ку по­чет­ка хлад­ног ра­та – при­ча Ози­мић.

Не­бој­ша Ози­мић под­се­ћа да је пред­сед­ник СССР-а Јо­сиф Ви­са­ри­о­но­вич Ста­љин од­мах упу­тио оштар про­тест ко­ман­ди аме­рич­ког ва­зду­хо­плов­ства, а од­го­вор из САД је био „да су пи­ло­ти то­га да­на ко­ри­сти­ли ста­ре ма­пе те­ри­то­ри­је Ср­би­је”. У до­дат­ном об­ја­шње­њу на­ве­де­но је „да су аме­рич­ки ави­о­ни би­ли на не­бу из­над Ср­би­је са за­дат­ком да уни­ште сна­ге не­мач­ке вој­ске ко­је су се по­вла­чи­ле Ибар­ском до­ли­ном, а ко­ри­сте­ћи ста­ре ма­пе, пи­ло­ти су по­ме­ша­ли до­ли­ну Ибра са до­ли­ном Ју­жне Мо­ра­ве.




Пи­ло­ти ва­зду­хо­плов­них сна­га ар­ми­је Со­вјет­ског Са­ве­за по­руч­ник Кри­во­но­ги Пе­тро­вич и пот­по­руч­ник Ши­пу­ља Ми­тро­фа­но­вич тра­гич­но су из­гу­би­ли жи­вот тог да­на. Са­хра­ње­ни су ис­пред Ло­го­ра на Цр­ве­ном кр­сту у Ни­шу, а њи­хо­ви зем­ни оста­ци 1966. го­ди­не пре­не­ти су на гро­бље по­ги­ну­лих при­пад­ни­ка Цр­ве­не ар­ми­је СССР-а у Ја­го­ди­ни. Одав­но је Ло­гор на Цр­ве­ном кр­сту про­гла­шен му­зе­јом, а и дан-да­нас ис­пред овог му­зеј­ског ком­плек­са сто­је хум­ке ко­је под­се­ћа­ју на по­ги­ну­ле со­вјет­ске пи­ло­те Пе­тро­ви­ча и Ми­тро­фа­но­ви­ча.

У цен­тру Ни­ша, на Тр­гу кра­ља Алек­сан­дра, сто­је и спо­мен-обе­леж­ја дво­ји­ци при­пад­ни­ка Цр­ве­не ар­ми­је ко­ји су би­ли у са­ста­ву Пр­вог гар­диј­ског утвр­ђе­ног ре­ги­о­на, а по­ги­ну­ли су 14. ок­то­бра 1944. го­ди­не у бор­ба­ма за осло­бо­ђе­ње Ни­ша. Би­ли су то вој­ник Ми­ха­ил Па­вло­вич Ги­за­ту­љин из око­ли­не Мо­скве и пот­пу­ков­ник Пе­тар Ан­дре­јев Ак­сен­ти­је­вич из Ле­њин­гра­да (Пе­тер­бург). Њи­хо­вој са­хра­ни при­су­ство­ва­ло је ви­ше од де­сет хи­ља­да гра­ђа­на тек осло­бо­ђе­ног гра­да.

Ср­би­ја и Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја су пре не­ко­ли­ко го­ди­на пот­пи­са­ле спо­ра­зум о бри­зи о спо­ме­ни­ци­ма стра­да­ли­ма из пе­ри­о­да Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та – Ср­би­ја на под­руч­ју Ру­си­је, а ру­ска стра­на у Ср­би­ји.

За­бу­на или на­ме­ра

И ни­шки исто­ри­чар и пу­бли­ци­ста Дра­го­љуб Ж. Мир­че­тић у сво­јој књи­зи „Ва­зду­шна бом­бар­до­ва­ња Ни­ша у Дру­гом свет­ском ра­ту 1941–1944”, у по­гла­вљу „За­бу­на или на­ме­ра” пи­сао је о су­ко­бу пи­ло­та СССР-а и САД из­над Ни­ша. У књи­зи су об­ја­вље­не и из­ја­ве све­до­ка тих до­га­ђа­ја из 1944. го­ди­не.

Град бом­бар­до­ван 56 пу­та

То­ком Дру­гог свет­ског ра­та Ниш је бом­бар­до­ван укуп­но 56 пу­та – Нем­ци су град бом­бар­до­ва­ли шест, а са­ве­знич­ке сна­ге 50 пу­та.

Тома Тодоровић,
Политика