Србија намерава сваке године да на Унескову листу упише по један елемент свог културног наслеђа

Након уписа „Славе“ и „Кола“ на Унескову Репрезентативну листу нематеријланог културног наслеђа, Србија намерава сваке године да упише по један елемент свог културног наслеђа на ту листу, а у разматрању су фрулашка пракса, Вуков сабор и злакуска грнчарија, рекао је председник Националног комитета за нематеријално културно наслеђе Данијел Синани.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар заштите животне средине и председник Скупштине савеза културно-уметничких друштава Србије Горан Триван, в. д. директора Етнографског музеја Тијана Чолак Антић Поповић и чланови тима за израду номинације „Кола“, сложили су се око значаја уписа тог елемента нематеријалног културног наслеђа Србије, чиме је препозната и призната његова вредност.

Министар Вукосављевић је на конференцији за новинаре у Етнографском музеју нагласио да Србија има шта да понуди светском културном наслеђу и да је за наредну годину у плану певање уз гусле.

Он је оценио да је уписом „Кола“ на Унескову листу Србија обогатила светску културну баштину и додао је да то представља подстрек да се настави са чувањем и неговањем нематеријалног културног наслеђа и да се ојача аматеризам у Србији, приметивши да културно наслеђе има и велики туристички потенцијал.

Министар Триван је у име културно-уметничких друштава из читаве Србије упис кола на Унескову листу назвао планетарним догађајем и нагласио да су КУД-ови сачували ту богату традицију и као такви чине суштински део културе србског народа.

„Модерно време је донело читав низ вредности, које су заправо ’невредности‘, а коло је као парадигма културе и уметности непоновљиво и нешто што изазива пажњу широм света где је цењеније него у Србији“, истакао је Триван, додавши да морамо да почнемо да ценимо своју традицију која је „најлепша на свету“.

Предлагачи елемента кола за Унескову листу су Факултет музичке уметности, Центар за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС) и ансамбл „Коло“.

Етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности Селена Ракочевић објаснила је да номинација подразумева групу народних игара који имају исти образац покрета (исте кораке) — изводе се десно, затим следи играње у месту, па лево и потом играње у месту.

Она је рекла да је коло тек последњих деценија попримило значај који данас има и поменула је „Моравац“, „Кукуњеш“, „Жикино коло“, „Моравско коло“, док последњих деценија доминира „Ужичко коло“.

„Будући да је коло присутно на свим светковинама, масовним и породичним, оно је несумњиво попримило препознатљиву функцију србског националног идентитета и због тога се у народу назива ’србским колом‘, колоквијално ’колцем‘ или једноставно ’коло‘“, рекла је Ракочевићева, додавши да номинација не подразумева „Влашко коло", „Чачак“, „Бугарку“, „Мало“ или „Велико коло“ са територије Војводине.

Она је указала на значење које коло има данас у Србији, чега, сматра, нисмо довољно свесни.

„Коло има велики саборни потенцијал за све житеље Србије. Извођење кола је парадигма једнакости, која је базирана на поштовању узајамних различитости, јер у колу смо сви једнаки и док играмо коло превазилазе се све границе, етничке дистанце, конфесионалне и религиозне разлике међу нама, статусне, социјалне, економске, професионалне, родне, старосне разлике. Држањем за руке, кроз играње кола, остварујемо заједништво“, појаснила је Ракочевићева.

Директор ансамбла „Коло“ Владимир Декић је рекао да од прве кореографије Олге Сковран из 1948. године, па до данас, тај ансамбл има коло на свом репертоару.

До данас је урађено девет кореографија са тим елементом и „Коло“ на сваком концерту у Србији и свету изводи једну од тих кореографија.

Танјуг