Обданиште на ирвасима: Како номади у Сибиру спремају децу за школу?

Школска библиотека путује тундром на саоницама, а сатницу наставе диктира ритам номадског живота.

Ненци који на Јамалу гаје ирвасе живе у тундри током целе године као номади. Породица узгајивача ирваса је велика. Обично има од троје до шесторо деце. Уместо дечијих вртића и васпитача ту су родитељи, чум и ирваси. Када напуни седам година дете креће у нови живот. У јесен по њега у тундру долази хеликоптер да га превезе у школу интернатског типа у најближем насељу.

Систем школа интернатског типа за децу номадских узгајивача ирваса настао је током 1930-их и још увек функционише. Образовање пружа могућност деци да се определе за живот у тундри или каријеру у граду. Родитељи кажу да ће деца касније сама изабрати хоће ли се вратити у тундру или остати у „цивилизацији“.

Извор: Александра Терјохина и Александар Волковицки, yamalexpedition.ru

Прилагођавање школи је тежак процес. У тундри дете има много више слободе, а у интернату све активности имају строге временске оквире. Отац и мајка су далеко. Свуда унаоколо има много непознатих људи који диктирају некаква правила. Настава се води на руском језику који је туђ деци номада. Због свега тога се у оквиру пројекта номадског образовања на Јамалу отварају мобилни дечији вртићи, како би се деца лакше прилагодила школским условима.

Александра Терјохина је антрополог из Санкт Петербурга. Она је годину дана провела као номад са ненецком породицом, где је импровизовала номадско обданиште, тј. предшколску наставу за малог, знатижељног и веселог Хасавака, шестогодишњег сина Константина и Албине Серотето.

Детињство у тундри: спавање до ручка, постављање чума и бацање ласа

Александра Терјохина и Александар Волковицки, yamalexpedition.ru

Двогодишње дете корача по пашњаку и открива свет тундре – земљу и траву, ирвасе, псе-овчаре, суседе који на нартама прилазе чуму... О дечаку у том узрасту воде рачуна одрасли: мајка, отац, бабе и деде, а на летњим распустима и старија деца.

Међутим, већ од треће године су овде деца препуштена сама себи и могу да раде све што пожеле. Наравно, у границама пашњака. Од тог узраста они добијају и мање задатке од родитеља, а све остало време проводе у игри, шетњи и посматрању света око себе.

Деца ненецких узгајивача ирваса најсрећнија су у предшколском узрасту. Спавају колико желе – из топле постеље могу да се извуку тек пред ручак. Добијају најукуснији комад хране, а омиљене игре су им бацање ласа и прављење дечијег чума, који је исти као прави, само што је неколико пута мањи. Девојчице воле да се играју са традиционалним ненецким луткама „нухуко“ од гушчијих или пачијих кљунова.

Цртани филмови као награда

Александра Терјохина и Александар Волковицки, yamalexpedition.ru

Номадско образовање је посебан облик наставе који не ремети животни циклус номада него га допуњује. Александра Терјохина учи децу на коначиштима у време када она немају никаквих других обавеза. Наставе нема у току селидбе са места на место.Александра је из града донела сав материјал који је потребан за наставу. Чим се појави пар слободних часова, она из нарте (традиционалне ненецке саонице које вуку ирваси) вади боје, папир, пластелин, прибор за писање и друштвене игре, и позива децу на час.

Александра Терјохина и Александар Волковицки, yamalexpedition.ru

Током летњих месеци у номадској групи дечијег вртића има осморо деце. То су деца из породице Серотето и суседних породица. Шестогодишњи Хасавако се спрема за школу. Учи руска слова и аритметику. Нађа је већ годину дана провела у школи, она обнавља слова и решава задатке. Заједно са Хасаваком и Александром часовима присуствују и млађа деца – трогодишње девојчице Педава и Љуба, четворогодиши Игор и петогодишњи Семенко и Маша. Они такође цртају, лепе налепнице и праве фигуре од пластелина. Деца из тундре воле да науче нешто ново и свему овоме се радују. Хасавако је имао проблема само са читањем. Зато му је Александра обећала да ће му после читања дати занимљиве игре и цртане филмове.

Александра Терјохина и Александар Волковицки, yamalexpedition.ru

Зими настава траје краће него лети. Током поларне ноћи дан је врло кратак, тако да за 4-5 часова треба обезбедити дрва, нахранити ирвасе и припремити храну, или спаковати цео чум и све ствари за прелазак на ново место. А када је поларни дан, онда се настава изводи на отвореном, а поред деце се окупљају и гледаоци – баке, деке, родитељи, па чак и узгајивачи ирваса који су свратили у госте да попију чај.

На крају, када је наступила јесен, крајем августа је стигао школски хеликоптер. Он је однео Хасавака из родног чума у интернат најближег насеља. За дете наступа година живота у непознатој средини, са другим правилима и без родитеља. Хасавако је, међутим, нестрпљиво чекао школу и први разред. По причама старијег брата и сестре он зна да је у школи тешко, али је занимљиво.

Александра Јелисејева,
Руска реч