Лајчаку на сто 220 нерешених случајева

БАЊАЛУКА - Удружење војних пензионера из РС тражиће и од новог високог представника за БиХ Мирослава Лајчака да реши проблем поврата војних станова у Федерацији - тврди председник тог удружења Јово Вукобрад. Бивши припадници ЈНА и ВРС потражују још 220 станова у ФБиХ у којима, како тврде, сада живе високи војни и цивилни функционери.

Вукобрад објашњава да ће од Лајчака тражити да укине спорни члан 3А у Закону о изменама и допунама Закона о напуштеним становима којим су из дефиниције избеглица избрисане особе које су 30. априла 1991. биле у активној војној служби.
„На тај начин је директно спречен поврат имовине припадницима ЈНА и касније ВРС и зато смо интервенисали код свих високих представника тражећи једнака имовинска права у БиХ. Одговор, додуше, никад нисмо добили“, каже Вукобрад. Он наглашава да је ФБиХ у међувремену донела још 18 закона којима се „учвршћују позиције члана 3А“, али и да се комплетна законска регулатива селективно примењује.
„Ми смо 1998. потраживали око 1.600 војних станова у републикама бивше СФРЈ и ФБиХ и доста случајева је решено захваљујући одлукама ЦРПЦ и Дома за људска права, нешто мање на судовима. Ово што је остало су најатрактивнији станови на најбољим локацијама и за њих се годинама боримо“, каже Вукобрад.
Према подацима Удружења, 99 одсто случајева у вези са преосталим становима је на судовима, али се спорови врте укруг.
„Пракса је да општински органи негативно одговоре и оставе право жалбе. Онда тако ураде и кантонални и случај дође до републичких судова који све пониште и опет врате на општину. Ја сам два пута стигао и до Уставног суда БиХ и имао сам одлуку да ФБиХ мора у року од шест месеци да ми врати станарско право, али нико ништа није урадио нити ми се икад јавио“, каже један од војних пензионера Милорад Драгић.
Наглашава да су сви пензионери који потражују станове били носиоци станарског права, а неки су, попут њега, станове већ откупили и укњижили. Један број откупљених станова никад није укњижен јер је Председништво Републике БиХ 1992. донело одлуку о забрани њиховог укњижавања.
У неколико случајева тражиоци су успели да поново добију станарско право, али им је оно након неколико година поново одузето.
Након укидања ентитетских ресора одбране у ФБиХ још није прецизно дефинисано ко је одговоран за ову проблематику, а већина комисија која се спомиње као надлежна је тек формирана.
У државном Министарству одбране су нам потврдили да је Служба за заједничке послове Владе ФБиХ у почетку управљала покретном и непокретном имовином федералног ресора одбране, али да је недавно одлучено да надзор над непокретностима преузме канцеларија за послове управљања некретнинама која је формирана тек пре неколико дана.
У федералном Правобранилаштву које се спомињало у контексту судских спорова тврде да немају ништа са овим предметима и упућују на државну Комисију за избеглице која, такође, још није званично формирана јер се чека да је верификује Председништво БиХ.

Спор дуг 12 година

Милорад Драгић спор око поврата стана у Бихаћу води већ 12 година. Наводи да је тамошњи трособан стан заменио за двособан у Бањалуци. Одлуком ЦРПЦ од 2003. Драгић је деложиран из стана у Бањалуци који је враћен прератном власнику, а уговор о замени некретнина је стављен ван снаге. Наглашава да су све следеће инстанце уважиле његову жалбу на овакву одлуку, али да помака и даље нема јер у његвом стану у Бихаћу живи један од виђенијих официра Армије БиХ.