Кад не будемо имали ни за хлеб

Велики део становништва света треба да се припрема за глад. Храна ће свуда у свету стално поскупљивати - заједно са порастом броја становника и смањењем пољопривредних површина. Такву прогнозу дао је експерт немачке Комерцбанке Ојген Вајнберг радиостаници Дојче Веле. Означени раст цена намирница у читавом свету потврђује и ФАО, организација УН за храну и пољопривреду.
 

Перспектива посебно тужна за оне који гладују у традиционалним кризним жариштима, пре свега у Африци. Због скока цена може да се деси да не буду могли да купе ни хлеб. И све више људи постаће жртве епидемије глади. Да ли је прогноза реална?
 

Одговара наш експерт, доктор економских наука Леонид Холод, бивши заменик министра пољопривреде, сада саветних председника Савета Федерације РФ:
 

Због тога што ће у главним земљама произвођачима житарица род бити мањи него прошле године, у главним жариштима глади у свету проблем може да се заоштри. Ако им, наравно, уз постојање прелазних остатака, не буде увећана помоћ.
 

Још један негативан фактор је пораст становништва у геометријској прогресији у појединим регионима света. Неће ли то довести до битног увећања армије осиромашених, и неће ли због тога доћи до конфликата, чак и ратова за храну? Леонид Холод сматра овакав сценарио највероватније продуктом футурологије.
 

Што се тиче пораста броја становника на планети, он заиста претиче раст производње пољопривредних производа. Али људи са технологијама не спавају, појављују се захтеви за генетском модификацијом, која повећава приносе. У принципу да, увећање становништва у Индији и Кини доводи до увећања потреба за храном, потражње за њом. Уз кашњење производње све мање хране досепва у традиционалне зоне глади у Африци и неким другим местима.
 

А како ће се одразити ситуација на богате земље? Леонид Холод каже:
 

Никако. Резерва стабилности тржишта, резерва стабилности прихода становништва тих земаља... Раст цена може да се деси, али он неће бити тако катастрофалан за економски систем тих земаља. Конкурентска економија замењује једну робу другом, дефицита на тржишту нема. На једном месту у свету је неродна година, на другом напротив. Ове године у целини принос је гори него прошле. Ко каже да наредне године он неће бити бољи? Постоје прелазни остаци претходних година. Тачније никаквих озбиљних очекивања поводом раста цена хране у Европи, на пример, по мом мишљењу нема. У САД такође.
 

Поменути експерт Комерцбанке Ојген Вајнберг упозорава: најјаче може да поскупи сточарска производња, посебно у земљама у развоју. Леонид Холод је са том оценом солидаран:
 

Свако поскупљење сточне хране мултиплицира се у производним продуктима. И неки видови - свињетина или живинско месо - 60% зависи од цене потрошених житарица. Ако поскупљење житне хране буде значајно, оно ће се мултиплицирати у ценама меса. Али месо је производ еластичније потражње, зато ће ограничења у потражњи помало сузбијати раст цена. Не мислим да ће раст цена меса одредити раст цена житарица и сточне хране.
 

Резиме: међународни експерти озбиљне потресе у свету због прехрамбеног дефицита не очекују. Мада милиони људи у угроженој зони, по свему судећи, очекују још озбиљнија искушења. Уз постојећу хронично недовољну исхрану прети проблем физичког преживљавања. Преостали део богатог света одлично је упознат са ситауцијом, понекад на неким конфернцијама тим поводом јавно се ужасава и куне се да ће помоћи пострадалима. Само кардиналне промене се за сада некако не виде.