„Књига године" по обиму има 119 томова!

Касно увече 1. септембра, на дан отварања Московског Међународног сајма књига, традиционално су проглашени победници националног конкурса „Књига године-2010". Представљамо нека издања која су проглашена за добитнике награде.
 

У главној номинацији „Књига године" победник је, пре се може рећи не књига, већ читава библиотека! Тако се и зове: „Библиотека домаће друштвене мисли од најстаријих времена до почетка ХХ века" - у 119 томова! „Не може се у сваком стану наћи место за толики број књига," нашалио се министар за везе и масовне комуникације Игор Шчогољев, уручујући награду ауторима и издавачима.
 

80 научника-историчара радило је на стварању ове „библиотеке". Међу њима је Леонид Топенкин. „Било би добро да многи савремени политичари поседују овакву едицију," истакао је он у интервјуу за „Глас Русије".

„Данас запажамо дубоку кризу погледа на свет у друштву," објашњава историчар. „Нема јасног циља у развоју земље. Покушавамо да применимо европски модел на руску стварност, али на крају видимо да не одговара. А руски мислиоци из XIX и с почетка ХХ века су управо одредили суштину руске цивилизације. Њихови приступи дају представу о перспективама за препород Русије.
 

Колега Леонида Топенкина, историчар Валентин Шалахај је у интервјуу за „Глас Русије" истакао непоновљивост награђеног издања.

Ово је прво искуство у домаћој и светској науци у којем су научници успели да акумулирају историју руске друштвене мисли за хиљадугодишњи период. Она је била веома разноврсна, садржала је много нових идеја. И кад смо припремали пројекат, мислили смо да ће ове нереализоване идеје са временом постати тражене.
 

Судећи по свему, то време је наступило. Као што је, између осталог, наступило време да се обратимо драматичним страницама биографије руског књижевног генија Лава Толстоја. Писац Павел Басински се прихватио да нам у години стогодишњице пишчеве смрти исприча без измишљања и фалсификације о одласку Толстоја из породице и о последњим данима његовог живота и смрти. Његов историјско-документарни роман је проглашен за победника у номинацији „Проза године".
 

„Историја Толстојевог одласка је сама по себи веома сложена," истакао је Павел Басински у интервјуу за „Глас Русије".

„Било ми је тешко да одржим извесну тактичност," наставља писац. „Дакле, стар човек је одлучио и напустио своју жену... То сам желео најмање од свега. Покушао сам да станем на тачку гледишта сваког учесника и да схватим њихову логику понашања, а не да намећем своју. Узгред речено, мотив бежања постоји у сваком од Толстојевих дела - у „Ани Карењиној", „Рату и миру", „Козацима", „Живом лешу"... Толстој је увек сањао о одласку, али сам није одлазио, зато што није могао да остави жену и децу - то је најједноставнија мотивација. У дневнику пише: „Жена је тело, отићи од ње значи убити се." Али, пред крај живота стицај околности је био такав да није било могуће да не побегне. За то су били криви и сам Толстој, и његова околина, а што је главно - то је била судбина.

„Пре сто година, кад је Лав Толстој отишао из живота, у Русији је све јачи постајао нови уметнички правац - футуризам. Он је дотакао и област као што је уметност стварања књиге," истакла је у интервјуу за „Глас Русије" Светлана Стрижњова, аутор алубума под називом „Взорваљ". Ово издање посвећено је футуристичкој књизи, истакнуто је у номинацији „АРТ-књига". „Футуристичка књига с почетка ХХ века ударила је темељ новинама које и даље живе у XXI веку," убеђена је Светлана Стрижњова.

„Била је то парада експеримената, покушај стварања потпуно непоновљиве књиге," говори ауторка албума. „Ствараоци футуристичке књиге и сами су били уметници, и песници, у њу су уткивали своје виђење света. То је врло важно, јер ова књига не може бити просто одштампан текст, она мора да донесе позицију аутора, вољу аутора, она је рукотворна, као и рукопис аутора."

Конкурс „Књига године" сад је увео специјалну номинацију „Поклонимо се оним великим годинама" у част шездесетпетогодишњице Победе над фашистичком Немачком у Другом светском рату. Ова награда је припала британском фотографу Џејмсу Хилу за албум „Дан Победе" с портретима руских ветерана рата. Четири године за редом, он је сликао старије људе, који су по традицији 9. маја, на Дан Победе, долазили у централни московски парк на сусрет ветерана. Примајући награду у Москви Џејмс Хил је на церемонији награђивања победника на конкурсу „Књига године" рекао:

Овај пројекат ми је врло близак и драг. 2006. године одлучио сам да одем у парк и да фотографишем и био сам невероватно задовољан! Ти тренуци ће вечно живети са мном! Јако ми је драго што је британски поглед наишао на одјек у Русији. Желим да се захвалим писцу Борису Васиљеву, који је написао предговор за албум, али највише желим да се захвалим ветеранима који су ми тако мило позирали. Сви су различити, али су сви изванредни!

Дакле, објављена су имена лауреата на конкурсу „Књига године-2010". Чланови жирија су их изабрали од 120 хиљада књига, које су у Русији издате у току последње године.