Ницовић стекао веће имање од Мишковића

Нови Сад – Недавна приватизација ПИК „Бечеја” потврдила је да су наши и страни  инвеститори за протекле три године, улажући новац у обрадиву земљу, приватизовали више од две трећине војвођанских ораница, по мизерним ценама – па су многи комбинати, додуше сада као приватно власништво, почели да се препродају по неупоредиво већим ценама. Док највећи део јавности сматра да је једини интерес оних који су куповали земљу био да је јефтино купе како би је скупље продали, кад се приватизација заврши или кад Србија уђе у Европску унију, сељаци и стручна јавност су од почетка изражавали страх од стварања монополиста.

– Код нас је у међусељачкој продаји најскупља продаја пет хиљада евра по хектару, док је кроз приватизацију цена хектара сведена на 500 евра – скренуо је пажњу уочи приватизације већих пољопривредних комбината Ђорђе Бугарин, председник Задружног савеза Војводине. – У Европи је цена хектара 30.000 евра, а у Холандији око 50.000. 

Бивши члан војвођанске владе, задужен за пољопривреду, магистар Игор Курјачки годинама је јавно тврдио да ће због погрешне аграрне политике нестати мали земљорадници.

– Залажемо се да имамо оптималну величину поседа од 50 до 100 хектара, уз финансијску помоћ оним газдинствима која су економски исплатива и која могу самостално да раде на тржишту, а велика велика предузећа да оптеретимо већим порезом – каже Курјачки и додаје да је „неопходно да се примени антимонополски закон како сељаци произвођачи не би били потпуно истерани из пољопривреде. Јер кад крупни играчи имају њиве, уљаре, силосе, индустрију меса, сељаци немају коме да продају своје производе”.

У међувремену, стари страх сељака од латифундиста и мишљење стручне јавности да се земља купује ради даље препродаје према подацима ресорног министарства добила је прве потврде.   

Од 2001. године, према подацима Министарства пољопривреде, до јуна ове године  приликом  приватизације пољопривредних предузећа  продато је 110.000 хектара друштвеног земљишта, а 139.000 хектара државне земље дато је купцима тих комбината на коришћење, па су тако нове газде преузеле око 240.000 хектара. Међутим, ова бројка није коначна пошто су многа друштвена предузећа продавана и кроз преузимање акција и кроз стечајеве на лицитацијама, па је из друштвеног у приватно власништво прешло више од 310.000 хектара.

Иако је тешко рашчивијати колико је ко до сада купио друштвених њива, а колико је добио државних хектара на коришћење, према подацима Агенције за приватизацију извесно је да су главни играчи с почетка приватизације Мирослав Мишковић, Петар Матијевић и Миодраг Костић после приватизације ПИК „Бечеја” добили оштру конкуренцију пошто их је београдски бизнисмен, родом из Колашина, Ђорђије Ницовић претекао. После преузимања „Бечеја”, највећег пољопривредног комбината у социјалистичкој Југославији, који је располагало са 14.500 хектара ораница и још два пољопривредна добра која је раније купио, први човек „Ирва инвестиција” Ђорђије Ницовић контролише и обрађује око 30.000 хектара. Бизнисмен из Бачке Тополе Миле Јерковић је куповином шест пољопривредних предузећа, међу којима су најзначајнији „Пољопривреда” из Сенте, „Бачка” из Сивца, „Агробачка” из Бача и „Јединство” из Гајдобре, током ове године, претекао Матијевића (располаже са 12.000 хектара), и газдује са више од 16.000 хектара. После Мирослава Мишковића са 25.100, он је трећи аграрни великаш. Костић, ако се ономе што је купио дода и комплекс од 1.131 хектар који је купила његова мајка Роксанда, води мртву трку са Мишковићем и располаже са 22.700 хектара земљишта.

Новосадска компанија „Викторија груп”, на чиме је челу Станко Поповић из Шапца, у почетку је озбиљно кренула у куповину земље, али је потпуно дигла руке од даљег пазара и три купљена комбината „Пригревицу”, „Сомбор” из истоимених места и „Кинђ” из Кикинде је продала.

Део земље купио је зрењанински „Дијамант” који контролише хрватски „Агрокор” Ивице Тодорића. Зрењанински уљари, односно загребачки „Агрокор”, поред више хиљада њива у панчевачком атару које су преузели са београдским „Фрикомом” обрађују и њиве „Планте” из Футога. Поред Загрепчана у бизнис са земљом у Војводини ушли су и други странци, иако им наш устав и закон то не дозвољавају. Инвестициони фонд „Балтик проперити инвестмент” из Ирске је купио три комбината са више од 10.000 хектара земље. Они су преко сомборске „Паноније” постали већински власници ПИК „Војводине” из Бачког Брестовца, „Фекетића” из истоименог места и „Сомбора” из Сомбора. Ово потоње предузеће је прешло у „Агрокорово” власништво преко берзанског галиматијаса. Прво је „Сомбором” газдовао кланичар Миленко Гачић, власник „Биг була” из Бачинаца, па потом „Викторија груп” – а на крају су стигли Ирци.