Ирак: ни рата, ни мира

31. августа званично се завршава војна фаза операције САД у Ираку. Учесник церемоније предаје ирачким властима пуномоћја на осигурању безбедности био је потпредседник САД Џозеф Бајден који је стигао дан раније у Багдад.
 

То је већ шеста његова посета Ираку за мање од две године боравка на овој дужности. Тако често он није одлазио ни у једну другу земљу света. Ирак је био и остаје главобоља америчке администрације.
 

Експерти сматрају да резултати војног присуства Американаца у Ираку нису донели очекивани резултат: у земљи и даље цвета екстремизам, политичке и религиозне противречности, већина становништва живи бедно.
 

Од тренутка упада трупа у Ирак, оружане снаге САД су изгубиле преко 4500 војника. Губици Ирачана за протеклих 7 година премашили су милион људи. То је цена демократије, коју су америчке власти донеле у ову земљу. Декларисани циљ да се ирачки народ избави од жестоког диктатора, а свет од оружја за масовно уништење претворио се у доготрајан хаос и крвопролиће. Американцима је прилично лако пошло за руком да свргну Садама Хусеина и да га погубе. Ипак основни повод за увођење трупа је трагање и уништавање оружја за масовно уништење, који је тако и остао да виси у ваздуху. Никавих убедљивих доказа о његовом постојању међународна заједница није ни добила. Присуство Американаца у Ираку пустило је џина из боце: заоштравање унутарирачких противречности расло је на фону разарања стамбених четврти и инфрастуктуре, масовних чистки и погибије цивила. То је изазвало негативну реакцију не само Ирачана, већ и читавог исламског света.
 

На дан званичног повлачења војног контигента председник САД Барак Обама обратио се народу са говором о мисији Американаца у Ираку. Али, највероватније, он прећуткује о томе у ком стању америчке трупе остављају земљу, сматра ирачки експерт Међународног центра за стратешка истраживања доктор Абас Кунфуд.
 

После доласка Американаца у земљи нема довољно стурје, нема довољно воде за пиће, воде за пољопривредне потребе. Пред очима Американаца у Багдаду је био опљачкан Национални музеј Ирака, у којем се налазило на хиљаде експоната, који су били део светског наслеђа. Он ће говорити о победи Американаца у Ираку, о постигнутим циљевима. Али какви су то циљеви? Ослобођење земље? У суштини у току је њено унуштавање. Обама ће говорити о томe да се повлачење трупа одвија по плану. Али неће рећи да је то неславан одлазак.
 

Очигледно да је повлачење диктирано не само тиме што Американци нису постигли у Ираку постављене циљеве. Само америчко друштво је уморно од бесконачног рата и губитака, који не воде ничему.
 

Између осталог, после 1. септембра у Ираку ће остати две борбене бригаде чија је бројност око 50 хиљада људи, које ће обучавати ирачке војнике, jер ирачка армија за сада није објективно спремна да осигура ред у разрушеној земљи, истиче старији научни сарадник Института за исток РАН Борис Долгов.
 

САД не планирају да напуштају Ирак, да га остављају без свог војно-политичког и економског присуства. За сада тамо по договору остају одреди америчке армије, како би припремали националне кадрове за ирачку службу безбедности. Али јасно је да САД намеравају и надаље да врше контролу над територијом Ирака и на све начине да доприносе да он остане у сфери утицаја САД.
 

Важан стратешки положај Ирака у региону, као и његове колосалне резерве нафте и даље ће привлачити пажњу САД. Командант америчких трупа у Ираку генерал Реј Одиерно недавно је изјавио да у случају потребе војници могу да се врате у Ирак.
 

Упркос прогнозама, повлачење америчких трупа уопште није изведено у атмосфери успсотављања мирног живота у земљи. Свечаности поводом званичног завршетка рата у Ираку одвијају се у условима повећаних безбедносних мера. Август је био најкрвавији месец за последње две године. Уочи посете Бајдена актуeлни премијер Ирака Нури ал Малики објавио је највиши степен терористичке опасности. Тако да ће Ирачани изглеа и даље живети и преживљавати у стању ни рата, ни мира.