Британски шеф дипломатије сутра у Београду

У Београд на разговоре са највишим српским званичницима у уторак долази британски шеф дипломатије Вилијам Хејг.

Тема разговора биће, како јављају дописници, текст предлога резолуције о Косову коју је УН поднела Србија.

Хејгова посета Београду, за ББЦ-ијевог саговорника Марка Алмонда, професора Универзитета у Оксфорду, доказ је појачавања притиска на Србију у којој је, пре само неколико дана, боравио и немачки министар Гидо Вестервеле.

"Врши се заједнички притисак на Србију да затвори питање Косова и да прихвати косовску независност. Ради се о томе што би Британци и Немци хтели да за земље западног Балкана важе исти услови, а један од кључних услова за улазак у Унију, од којег се пак у случају Кипра одустало, јесте да не постоји проблем граница. Ако би наступила ситуација у којој су Србија, Босна, Косово и Црна Гора заједно са Албанијом и Македонијом у медјусобно добрим односима, онда би, након уласка Хрватске, заједнички приступ земаља западног Балкана Европској унији могао да буде и коначно проширење Уније. Чак иако њихов пријем није планиран у блиској будућности како је то у Београду признао немачки министар Вестервеле".

Између посете немачког министра спољних послова и доласка британског шефа дипломатије, председник Борис Тадић изјавио је да је Србија спремна да разговара са Бриселом и Вашингтоном о могућностима за компромис.

Једини компромис на који Србија није спремна, рекао је Тадић, јесте признавање независности Косова.

Председница Спољнополитичког савета српског министарства спољних послова Соња Лихт је пак оценила да је компромис могуће постићи уколико Србија одустане од захтева да се о Косову расправља у Генералној скупштини УН, док ће остати на дневном реду Савета безбедности.

О могућностима да током боравка Вилијама Хејга у Београду Србија одлучи да учини уступак, Марк Алмонд каже да је то могуће али да није јасно од чега би се такво компромисно решење састојало.

"Могуће је да Србија напусти своју позицију, јер је то и једини компромис који јој се и нуди. Српска влада, као и владе пре Бориса Тадића, нудиле су све осим суверене независности за Косово. Нудиле су широку аутономију у којој би косовска влада има своје представнике у медјународној заједници по економским и културним питањима. Дакле, питање се свело на то да ли ће бити једна или две столице у УН. Данас није сасвим јасно на чему би то још Београд могао да начини компромис осим да одустане од своје позиције".

Што се односа чланица ЕУ према српској влади тиче, Марк Алмонд сматра да би европски лидери требало да се боље запитају због чега постоје проблеми на линији Београд-Брисел када је реч о "најевропскијој влади која је до сада била на власти у Србији".

"Влада Бориса Тадића је вероватно најевропскија влада у целини која је била у Београду још од 2000. У исто време, људи у Бриселу, Берлину и Лондону би требало да се запитају не постоји ли ваљан разлог за то што је влада Бориса Тадића суочена са одредјеним тешкоћама. У тој влади не седе евроскептици, већ људи који се залажу за улазак у Унију и изградили су своје политичке каријере подржавајући последњих 20 година идеје ЕУ чак и онда када им то није нарочито ишло у прилог. Сада се такви људи не слажу сасвим са оним што од њих траже Брисел и лидери у Лондону, Берлину, Паризу. Сматрам да је неуспех што се Вестервеле, Хејг и остали нису запитали како то да се проевропска влада која се са нама слаже по другим питањима, не слаже са овим".

Ангажовање британског министра Хејга по питању резолуције о Косову у складу је са програмом нове конзервативне владе у чију је спољну политику уврштен и Балкан као једно од важних питања.

Вилијам Хејг је уз то посебно заинтересован за Босну због, како оцењују британски аналитичари, горких искустава које је претходна конзервативна влада Џона Мејџора тамо имала.

"Део проблема лежи у томе што је за Вилијема Хејга, због његовог ангажмана током деведесетих, и даље доминантна Босна и рат у Босни. Један од његових главних саветника је Анелка Хелић, избеглица из Босне. И како то често бива, избеглице, људи који су принудјени да иду, одлазе са замрзнутом сликом земље коју напуштају. Мислим да је један од проблема Вилијема Хејга што добија слику Балкана какав је био пре 15 година, а не какав је данас. Да, истина је да измедју Србије и Косова постоји спор око статуса Косова. Али са друге стране, у поређењу са оним што је било пре 18 година, данас нема оружаног сукоба, нити је избијање насиља вероватно. Сматрам да се Хејг и политичари који доносе коначне одлуке у Лондону нису много померили од онога што се дешавало током рата у Босни и распада Југославије" каже у разговору за ББЦ професора Универзитета у Оксфорду Марк Алмонд.