Излазак из рата кроз истраживање траума

За годишњицу завршетка Другог светског рата Москва позива учеснике међународне акције Ратни речник (2. до 3. септембра). Познати друштвени делатници из 13 земаља ће имати могућност да јавно изнесу своја размишљања о рату.
 

Тај пројекат постоји од 2006. године. Онда су у Немачкој филозофи, историчари, психолози, уметници  учествовали у антиратној акцији, усмереној против ширења НАТО-а на Исток, против рата који је започела Америка у Ираку. Сваки је добио 20 минута за иступање, у којем је износио своје тумачење одређене речи која се поистовећује с ратом. Начин иступања је био слободни  - од усменог иступања све до видеопосланице, а чак и перформанса.  После Немачке пројекат Ратни речник је био одржан у Италији, Аустрији, Србији, Републици Кореја, на Тајвану, а протекле године и у Русији.
 

Дакле, данашња акција ће бити одржана у Русији други пут, тема је њена дефинисана овако: Излазак из рата. Како је објаснила приликом сусрета с новинарима организатор пројекта Ксенија Голубович, та  тема  омогућује да се говори о ратовима, који нису завршени,  који су још увек у траумама из 20. века.  Најмонструознија траума, коју је преживело човнечанство у 20. веку, свакао је Други светски рат. Учесници московске седнице се осврћу пре свега на догађаје из тог рата, сећање на њега.
 

Ксенија Голубович подсећа да се на територији Пољске налази Освенцим - бивши хитлеровски концентрациони логор. То је делимично историја Немачке, делимично светска историја, - сматра организатор форума и наставља, - уметник Микола  Гинзбург, Пољак јеврејског порекла, радио је неколико година у музеју Освенцима. Тамо су долазили људи из читавог света које је он питао: Шта радите овде? Од њихових одговора и фотографија је он саставио књигу. Фотографије нису обичне: људи скоро нису  видљиви, само из њихових изјава је разумљиво ко је пред вама. У Москву долази  амерички песник Кристофер Мерил да би испричао о значењу речи Американац у савременом свету. Изгледа да Американац одавно није само Хемингвеј, то су и војне снаге. У том пројекту, - наставља Ксенија Голубович, - пристао је да учествује познати грузијски глумац, редитељ, луткар Резо Габријадзе за кога је рат лична тема. На основи дечијих успомена о Другом светском рату он је поставио приредбу у позоришту лутака Стаљинградска битка - посвећену најкрвавијој битци која је била одлућујућа у победи над фашизмом. Међу руским учесницима је психолог Григориј Фастовцев. Он истражује психичко стање човека у рату. Акцији Ратни речник се одазвао и Јуриј Шевчук, популрни руски рок-музичар.
 

 Спремна је да допуни својим размишљањима Ратни речник и Рускиња, филозоф Јелена Петровска. У интервјуу Гласу Русије она је пре свега коментарисала главну тему московске седнице.
 

Излазак из рата - то су речи које не могу да се лако схвате, - каже Јелена Петровска. - Претпоставља се да смо унутар рата? Зар ми, цивили, који никада нису били у зони војних акција, можемо бити унутар рата? Ратови су посебно стање, патње, страва, односно, скуп  граничних стања. Њихове последице психолози све до сада проучавају у специјалном одељку психологије - истраживање трауме. У њему је реч о искуству жртава  Другог светског рата, сужњева  логора, које се преноси на посебан начин с колена на колено. Рецимо, такозвана фигура прећуткивања, када прва генерација - сведоци и учесници рата не говоре о њему, тек следеће генерације деце, унука почињу да говоре о њему, почињу да прерађују и отклањају ту трауму. Акција Ратни речник тражи од нас да замислимо које место у односу на рат заузимамо.
 

Московска акција Ратни речник ће бити одржана у Позоришту Школа драмске уметности, у шекспировској сали. Њени учесници ће  изаћи на округли подест који се налази као на дну једног бунара. Према замисли организатора, на том «бојишту» човек се и нехотице осећа незаштићеним као мета за оружје  у рату.