Хенри Форд човјек који је омасовио производњу аутомобила

Хенри Форд је имао сан. Откако је направио своје прво гломазно возило 1896. године, мјешанца између бицикла и двоцилиндричног мотора, желио је произвести аутомобил који ће бити довољно јефтин да га могу купити просјечни људи.

Форд је рекао: "Изградићу аутомобил за широке народне масе, који ће бити довољно велики за цијелу породицу и истовремено довољно скроман како би га једна особа могла возити и одржавати. Толико ће бити јефтин да ће га свако ко пристојно зарађује моћи купити." Годинама Форду није полазило за руком да произведе "аутомобил за народ". Након што је утемељио аутомобилску компанију "Форд" у Детроиту 1903. године, првих неколико година усредсредио се на девет различитих модела. Неки од њих су били скупи, али већина је имала прихватљиву цијену. Међутим, производили су се у прилично малом броју и углавном су их ручно израђивали вјешти механичари попут "Фордових" супарника као што си били "Олдс" и "Кадилак".

Форд је 1908. године представио аутомобил који ће промијенити аутомобилску индустрију и начин на који људи путују - скромни модел Т познат као "тин лизи". Аутомобил је био практичан и једноставан, али био је направљен од отпорног материјала. Његов епициклични пренос на педалу значио је да се лако може мијењати брзина и угодније возити, а због ефикасног мотора завољели су га људи у градовима и изван њих. Најважније је што је "тин лизи" било возило с прихватљивом цијеном од само 825 долара, с обзиром на његове многе погодности. То је била просјечна годишња плата квалификованог радника.

Годишња продаја повећана за 60 одсто

Наруџбе су стизале без прстанка. Крајем зиме Форд је морао прекинути продају. Фабрика је до сљедећег августа била презапослена само испуњавањем већ примљених наруџби. Крајем септембра 1909. године продато је више од 10.000 Фордових модела Т, тачније годишња се продаја повећала за 60 одсто. Међутим, Форд није био задовољан. Хтио је што више повећати брзину производње и при том задржати ниску цијену како би модел Т заиста постао "аутомобил за широке народне масе".

Форд је пронашао рјешење за проблем који га је мучио и то на најнеобичнијим мјестима. Посјетивши фабрику паковања меса пажњу му је привукла покретна трака изнад главе радника на коју су били објешени велики комади меса који су се кретали од једног до другог радника.

Тај једноставан ефикасан систем штедио је на времену јер је рад доводио раднику. Форд је такође уочио да се ради брзо и без проблема јер је сваки радник био специјализован за одређени дио посла. Када би то могао примијенити у својој творници можда би тиме смањио трошкове, помислио је Форд. У мају 1913. Форд је прилагодио своју фабрику аутомобила таквом начину производње и увелико смањио вријеме склапања возила. Настала је покретна трака, која чини темељ савремене масовне производње.

До љета 1913. те су покретне траке биле толико успјешне да су компоненте готово преплавиле завршну фазу састављања.

Прилагодивши идеје на којима се темељила покретна трака, Фордови конструктори су покушали завезати 76-метарско уже за шасију и витлом је повлачити по поду фабрике. Како се шасија кретала, тако би је попут пчела окружио тим радника док аутомобил не би био потпуно готов. Тако је вријеме састављања смањено са 12 часова на мање од 93 минута.

Током сљедећих мјесеци цијела фабрика је брујала од сложене мреже спороходних доставних трака док се сваки радник специјализовао за свој дио посла у потпуно новом и ефикасном поступку састављања.

Модел Т за 360 долара

Резултати такве савремене покретне траке одмах су били уочљиви. До 1914. године аутомобили су одлазили с покретне траке готово завршени. Између 1912. и 1915. године производња се утростручила, а до 1922. годишња производња је достигла милион. Али, што је било још важније, континуирана производња на покретној траци знатно је снизила цијену модела Т.

До 1916. године цијена је пала на само 360 долара. Коначно се Фордов сан обистинио, али један од недостатака ране масовне производње била је немогућност избора различитих спецификација.

Позната је Фордова шала из 1914. године, када је рекао да сваки купац може добити аутомобил у којој год боји жели, само да је црна. То је заправо значило да је постојала само једна боја која се довољно брзо сушила како би могла пратити брзину покретне траке, јапанска емајл црна. Купци су сматрали да је то мала жртва коју морају поднијети.

Иако Форд и његов вјешти тим инжењера нису били први који су покренули масовну производњу, они су развили многе изврсне технике као што је покретна трака за склапање. Њихово побољшање фабричке производње почело се примјењивати на многе производе повећавајући брзину и ефикасност индустрије широм свијета.

У Њемачкој је техника масовне производње названа "фордизам". Од скромне "тин лизи" настао је поступак производње који је промијенио индустријски свијет, због чега су Хенрија Форда неки учењаци прозвали оцем друге индустријске револуције.
Добра куповина

У октобру 1908. године Форд је представио револуционарни модел Т "тин лизи" (лимена лизи), назван тако јер је о односу на остала тешка возила дјеловао крхко и одавао утисак као да је од лима.

Имао је прихватљиву цијену, а због своје мале тежине, могућности да пређе веће удаљености и чврсте каросерије од легуре ванадија показао се идеалним за вожњу по природи и неравним прљавим путевима, који су представљали уобичајену појаву у времену када се производио.

Покретачка снага

При модернизацији своје творнице аутомобила у Хигхланд Парку у Детроиту, Хенри Форд је осмислио покретну траку за састављање на основу истог правила који је видио у чикашкој творници за паковање меса. Почео је с Одјелом за састављање магнета (једноставних електричних генератора кориштених у првим аутомобилима). Прије тога је сваку направу састављао један радник, за шта му је требало 18 минута.

Форд је поредао раднике и свакоме додијелио једну или двије од могућих 29 различитих фаза потребних да се састави један магнет. Вријеме састављања је смањено на 13 минута. Форд и његови инжењери су накнадно развили такву технику за све послове у творници. Након увођења спороходне доставне траке на којој су радили радници, постављени свако на своје одређено мјесто, фабрика је могла саставити цијелу шасију спремну за тестирање за 93 минута.

Хенри Форд, најбољи примјер америчке приче о успјеху

Хенри Форд је одувијек заговарао улогу аутомобила у ослобађању и радника и фармера од напорног, слабо плаћеног посла. Када је својим радницима подигао минималну дневну зараду на пет долара, што је било два пута више од других послодаваца, када им је дао слободну суботу, други су индустријалци били у шоку, док су радници славили.

Али Хенри Форд је знао још нешто важно, а то је да његова масовна производња неће успјети ако не постоји и масовна потрошња. Пруживши радницима веће плате за производњу његових аутомобила и више слободног времена да и сами уживају у њима, Форд је креирао масовно тржиште које је, заузврат, тражило већу производњу. Хенри Форд је, у америчком начину живота, стварно све промијенио. Први човјек који је своје име дао аутомобилу умро је 1947. године у 83. години живота.

Биографија Хенрија Форда

Хенри Форд рођен је 30. јула 1863. године на успјешној породичној фарми у Спрингвелс Ауншипу, који је данас дио града Деарборна у Мичигену, гдје се тренутно налази сједиште фирме коју је основао. Његови родитељи, Вилијам и Мари Форд, били су имигранти из околине града Корка у јужној Ирској, а Хенри је био најстарији од шесторо њихове дјеце.

Већ као дијете био је страствени механичар. Увијек је умјесто послова на фарми радио на неким машинама у очевој радионици. Кад му је било 13 година први пут је видио парну машину са сопственим погоном. 1879. године отишао је од куће у околину Детроита како би се увјежбавао за механичара. 1882. године враћа се у Деарборн како би радио на породичној фарми и постаје стручњак у управљању Вестингхаузовом компактном парном машином. 1891. године постаје инжењер у "Edison Iluminating Company" и након промоције у главног инжењера 1893. године имао је довољно новца да посвети пажњу својим властитим експериментима на моторима с унутрашњим сагоријевањем. Ти експерименти су 1896. кулминирали завршетком рада на сопственом самоходу названом квадрицикл, којег је први пут испробао у вожњи 4. јуна исте године.

Своју властиту фирму под називом "Ford Motor Company" оснива 1903. године заједно с 11 иноватора и капиталом од 28.000 долара. У новодизајнираном аутомобилу Форд је одвезао пробну миљу на залеђеном језеру Св. Клер и с временом од 39,4 секунда поставио нови копнени брзински рекорд.

1908. године фирма у продају пушта модел Т.

Хенри Форд је 21. септембра 1945. године препустио позицију предсједника фирме унуку Хенрију Форду Другом, а преминуо је од излива крви у мозак у 83. години 7. априла 1947. на свом посједу у Деарборну. Сахрањен је на гробљу "Форд Сементери" у Детроиту.