"РИЈЕЧКИ ПАЗАР" као вино, што старији то бољи

Ријека Црнојевића и даље чува успомену на минуле дане, на много људи који су на главном тргу овог малог мјеста продавали и размјењивали различите производе, на пријатељста и љубави која су се рађала том приликом. Доказ за то је и јуче одржана манифестација под називом "Ријечки пазар", која је окупила велики број љубитеља вина, сира, пршуте и рибе.
- Сви су једва чекали суботу и пазар. Много лијепо је било некад на овом тргу, а тај дан је био уједно и пазарни и дан за славље. Било је народа из свих приморских и средишњих крајева Црне Горе, чак и из Скадра, а продавало се и размјењивало све што земља рађа. Увијек је било пуно људи, па су се чак чланови породице понекад једва налазили да се заједно врате кући - прича осамдесеттрогодишњи Перо Стијеповић.
Након продаје, пјевало се и играло, а омладина је водила главну ријеч. Старији су склапали пријатељства и размјењивали искуства што се тиче производње.
- Суботом, послије пазара, омладина је правила мали сабор, увијек весео. Пјевало се и играло, а у исто вријеме су се "погледивали" момци и дјевојке. За то вријеме њихове породице су уговарале брак. Тада је било важно какве су породице, дјевојка је требало да буде вриједна и из добре куће, а данас може да има свакаквих недостатака, али мора да буде згодна - присјећа се старина.
И јуче је било у духу старих времена. Без обзира на високу температуру, уз вино и рибу, сир и пршуту, веселили су се младићи и дјевојке, а они мало старији су уживали у хладовини у друштву својих пријатеља. А Ријека је све њих упамтила, и нијемо опомиње старе чунове да се врате са бољим уловом за наредно дружење.
- Кад видим ова насмијана лица, срећан сам што се све не дешава на Цетињу. Сеоском подручју треба поклонити више пажње и тако чувати неколико стотина година стару традицију. Што се тиче туристичко-културне понуде пријестонице, срећан сам што се овог љета можемо похвалити великим бројем дешавања, а трудићемо се да и зима буде занимљива што се тиче оваквих садржаја - казао је Мило Јанковић, градоначелник Цетиња.
Како је рекао Златко Булић, директор Републичког завода за заштиту природе и предсједник управног одбора НВО "Дани Скадарског језера", важно је оживјети овај живописни простор и на тај начин обогатити туристичку понуду.
- Надам се да ће ова манифестација с годинама бити као црмничко вино, све боља и посјећенија. Овај простор заслужује да врати онај стари сјај који је имао прије 100 година - закључио је Булић.
Београђанин Драган Вучинић, не пропушта овакве манифестације, али жали што Ријека Црнојевића није боље промовисана кад је у питању сеоски туризам.
- Поновно покретање Ријечког пазара оживљава дух старих времена, и подсјећа на вријеме када је овдје било пуно народа из разних крајева, и кад су сви једва чекали овај дан да се виде са својим пријатељима, да упознају лијепу цуру или момка. Драго ми је што је ово опет покренуто, али би ово било занимљиво и за стране туристе, само да је боља путна инфраструктура, и да постоји неки пријатан смјештајни објекат. Штета је што је Ријека Црнојевића остала по страни и што је нема у понуди туристичких агенција - закључује Вучинић.

Оро за добар штимунг

Да би све било баш као некада побринули су се КУД "Његош" са Цетиња и уљепшали ову манифестацију црногорским ором, и пјевачи изворне музике Љубо Шеваљевић, Миле Уснић и Никола Бушковић.
- Сјећам се 1976. године, приликом посјете маузолеју, супруга Јосипа Броза, Јованка, је казала да, иако је обишла читав свијет, нигдје није, као са Ловћена, видјела море, ријеку, залив и језеро истовремено - присјетио се Шеваљевић.

Најбоља ракија - 19 гради

Тајну на који начин се прави најбоље вино и ракија одао нам је Саво Пејовић, пензионер, који се само из љубави бави виноградарством.
- Виновој лози треба пуно бриге и пажње и она умије да награди. Имам један виноград који рађа око 1.500 килограма грожђа од чега правим ракију и вино. Најквалитетнија ракија не смије садржати додатни шећер, и треба да има само до 19 гради, и онда је то права природна ракија. Добра лозова ракија мора садржати и вино у себи, а ако се оно одлије, то је ракија друге класе. Ракију би требало пити бар послије годину дана, а најстарија флаша коју ја имам у подруму стара је 18 година. Вино треба прабити од три најпознатије црногорске сорте, а то су вранац, кратошије и лисичина и под условом да имају најмање до 20 процената природног шећера у себи. Најбоље је вино држати у храстовим бурадима. Црно вино се пије загријано на собној температури и уз маснију храну, а бијело уз рибу и бијело месо, и треба да буде расхлађено - казао је Пејовић.