Грујић: Разочарана сам неразумљивим односом институција БиХ према Рафинерији у Броду

САРАЈЕВО - Директор Агенције за унапређење страних инвестиција БиХ (Фипа) Јелица Грујић сматра да Рафинерија у Броду, која је захваљујући инвестицији ''Њефтгазинкора'' вриједној 240 милиона успјешно извела реконструкцију капацитета и запослила 1 659 радника, заслужује још снажнију подршку власти у БиХ.

''Из позиције Агенције за унапређење страних инвестиција, и као неко ко стално заговара, позива и промовише инвестирање у БиХ, мало је рећи да морам бити разочарана често неразумљивим односом институција према овој веома важној инвестицији'' - истакла је Грујићева у интервјуу за Срну.

Она је подсјетила да ''приче'' око Рафинерије у Броду буде многе контроверзе још од њене приватизације 2007. године.

''Углавном, све се врти око Одлуке о квалитету течних нафтних горива од чијег садржаја зависи могућност пласирања појединих производа Рафинерије на домаћем тржишту. Као што је познато, Влада Републике Српске тражила је продужење рока како би се изградњом нових постројења у Рафинерији обезбиједила производња безоловних бензина и мазута у складу са стандардима ЕУ, док остали деривати произведени у Броду испуњавају све потребне стандарде'' - навела је Грујићева.

Она је подвукла да је руски инвеститор ''Њефтегазинкор'' само у реконструкцију капацитета Рафинерије у Броду уложио око 240 милиона КМ и запослио 1 659 радника, након чега ова компанија прерађује више од милион тона нафте годишње.

''Даљим рачунањем није тешко добити податке колико то има ефеката и на смањење спољнотрговинског дефицита, пуњење буџета и општи пораст привредног развоја, а да не говоримо о важности једног оваквог енергетског капацитета у смислу енергетске сигурности снабдијевања и обавеза које имамо по европским директивама'' - истиче директор Фипе Јелица Грујић.

Грујићева додаје да је, са друге стране, свака појединача инвестиција односно инвеститор најбољи амбасадор и промотер земље као погодне локације за инвестирање.

''Према садашњим плановима, овај руски инвеститор планира да уложи додатних 530 милиона евра до 2015. године што ће у наредном периоду донијети још више позитивних ефеката'' - најавиле је Грујићева.

Према њеним ријечима, овакав начин заштите домаћег произвођача односно инвеститора јесте нешто што примјењују и земље у окружењу, чиме се директно обезбјеђују нове и задржавају постојеће инветиције.

''Ово питање је тест привреде политици да ли само декларативно 'ширимо руке' инвестицијама, док их у пракси 'тјерамо од себе'' - поручила је Грујићева.

Замољена да коментарише податке из недавне анализе Свјетске банке који указују да је због компликоване администрације улазак страног капитала у БиХ ''готово немогућ'', због чега је БиХ међу 183 државе сврстана на неславно 116. мјесто у категорији оцјена погодности пословног окружења, она је потврдила да БиХ не може и не смије бити задовољна тим незавидним положајем.

''Заиста се не можемо похвалити тим 116. мјестом на скали од 183 земље које су узете у обзир у последњем `Дуинг Бизнис` извјештају, али ако ништа друго имамо мали позитиван помак у односу на претходну извјештајну годину. Не само ми, него и страни инвеститори су свјесни да имамо дуготрајне и компликоване процедуре и да је то један од првих разлога који негативно утичу на коначно опредјељење за инвестирање'' - рекла је директор Фипе Јелица Грујић.

Грујићева је напоменула да извјештаји међународних организација, консултантских кућа, независних еxперата, па чак и новинарски чланци у значајној мјери креирају мишљење јавности и опредјељују став потенцијалних инвеститора да уопште узму у обзир одређену локацију за инвестирање.

''Са мало добре воље, разумијевања и толеранције мислим да би се могли помјерити са тог мјеста, посебно ако узмемо у обзир да су у значајној мјери идентификована 'уска грла' овог процеса и предложени начини њиховог уклањања. Ту прије свега мислим на активну улогу Свјетске банке и пројеката регулаторне реформе чији је циљ да, наравно у сарадњи са свим нивоима власти у БиХ, створи повољнији амбијент за инвестирање.

Велику, да не кажем одлучујућу, улогу у провођењу идеје унапређења пословног окружења, нажалост, имаће политика од које, хтјели ми то признати или не, зависи и најмањи корак'' - констатовала је Грујићева. Она је подвукла да, ипак, има одређену резерву на извјештаје о лошем имиџу БиХ као локације за страна улагања, у прилог чему иде чињеница да БиХ има потпуно приватизовани банкарски сектор и да су свјетски познате банке уложиле свој капитал у БиХ.

''Сматрам да чињеница да се 22 одсто укупних страних инвестиција односи на банкарски сектор треба да буде јако важан показатељ будућим инвеститорима'' - рекла је Грујићева.

Директор Фипе Јелица Грујић потврдила је да је прилив страних инвестиција у првих шест мјесеци 2010. године износио 120,9 милиона евра, што је пад за око 41 одсто у односу на исти период у прошлој години.

''То су прелиминарни подаци с обзиром да још нисмо добили званичне шестомјесечне извјештаје ни Централне банке БиХ ни Министарства спољне трговине и економских односа БиХ. Евидентно је да имамо пад прилива инвестиција у првом полугодишту, али морамо узети у обзир велики утицај финансијске кризе и уздржавање од инвестирања у том периоду. Истовремено, битно је истаћи да нисмо имали одлив инвестиција и затварање постојећих капацитета'', нагласила је Грујићева.

Она је навела податке Фипе према којим су у првом полугодишту ове године стране фирме највише инвестирале у сектор производње 47 одсто, трговину 29 одсто, а у финансијске услуге изван банкарства 14 одсто.

На сектор услуга односи се три одсто инвестиција, два одсто на секторе банкарства и телекомуникација, те један одсто на туризам и некретнине.

Најзначајније земље инвеститори у првој половини године у БиХ биле су Аустрија са 32,7 милиона евра, Хрватска с 18,1 милионом и Србија са 16,2 милиона евра.