И две године после „операције принуђивања на мир" Грузија за то није спремна
Прошле су две године како је војска Грузије упала на територију Јужне Осетије, и испалила море ватре на главни град који је био потонуо у сан. У августу 2008. године Русија је морала да одбрани своје грађане у тој републици, и за то да изведе операцију „принуђивања Грузије на мир".
Практично одмах после петодневног рата, када је сломљена и деморализована војска Грузије бежала је у паници, а председник Сакашвили умало није појео своју кравату пред тв-камером. Москва и ЕУ, коју је заступао Никола Саркози, предложили су званичном Тбилисију план изласка из ситуације, али лидер Грузије је изабрао пут војне реторике. И ево, после две године, после 12 рунди преговора у Женеви, Тбилиси одбија да потпише документ о непримени силе. Исто се дешавало и пре две године. Неко време пре упада у Јужну Осетију грузијска страна је одбијала да потпише сличан документ у оквиру преговора који су се тада водили. Затим је испалила пројектиле на Јужну Осетију. Али, и почетак рата и нежеља да се иде на компромис за неке грузијске политичаре, и пре свега за председника Сакашвилија имају одлучујући значај, сматра политиколог Станислав Белковски:
Питање територијалне целовитости и самим тим питање одржавања конфликта са Русијом, Абхазијом и Јужном Осетијом за председника Грузије Михаила Сакашвилија јесте питање политичког опстанка. И овде нема одступања. То је за њега много важније од мира. Јасно да после истека председничког мандата Сакашвили планира да остане у политици, на власти. Можда у другом својству. Али остати на власти може само ако се буде супротстављао Русији, на антируској ноти, на супротстављању са Абхазијом и Јужном Осетијом. Зато он неће потписати ни под каквим условима никакве документе, који дају легитимитет овом стању ствари. За њега је боље рат и да остане на власти, него мир и удаљавање од свих послова.
Личне амбиције Сакашвилија раде против стабилности у целом региону. Стално одбијање Тбилисија да потпише документ о непримени силе рађа неповерење у Цхинвалу. То не може да потраје још дуго. Стрпљење Осетина има границе. И поред свих напора Русије и ЕУ преговори могу да буду заустављени. Али, нада ипак постоји, сматра заменик директора Института за земље ЗНД Владимир Жарихин:
Назире се веома дуг, на жалост, мучан, али ипак процес схватања да политичка елита Грузије не може без помирења са људима, без поверења са народима тих република не само да се поново споји, већ и да успостави било какве везе.
Тешко је рећи, колико је још година за то схватање потребно политичкој елити Грузије.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »