Тајна два капетана

Руски научници су сада ближи одгонетки тајне једне од најтрагичнијих поларних експедиција 20. века - експедиције Георгија Брусилова. 1912. године на једрилици Света Ана он је кренуо у Арктик да би први пловио Северним поморским путем под руском заставом. Брод је био прикљештен ледом, те је његова судбина све до сада непозната. Само два члана посаде се извукло. Они су сачували за науку материјале скоро двогодишњих хидролошким посматрања у неистраженим рејонима Крајњег Севера. Група руских истраживача Арктика данас следи маршруту те експедиције.
 

Руски поларни истраживачи су се пет година припремали за тај поход, проучавајући ретке документе,  повезане са судбином Свете Ане. Пре свега је то дневник једног од  чланова посаде који је остао жив, навигатора Валеријана Аљбанова, који је био објављен 1917. године и постао основа за веома популаран у Русији роман писца Вениамина Каверина "Два капетана".
 

 Захваљујући том дневнику је познато да је 11 чланова посаде Свете Ане напустило брод које је био ношен таласима да би пешке прошли обалом. Поларни истраживачи су одлучили да понове  њихов пут да би сазнали шта се десило учесницима тог пешачког похода, који су нестали без трага.
 

Експедиција је почела 19. јула, те је током две прве недеље извршила нека важна открића. Вероватно ће она помоћи да се схвате догађаји од пре скоро сто година, - каже представник Руског географског друштва Екатерина Попова.

Цитираћу дневник наше експедиције. Веома обазриво, с очитим неповерењем, Арктик помало открива скоро стогодишњу тајну. Успели смо да нађемо остатке човека, комаде одеће и делове опреме. Сматрамо да је то човек из група Аљбанова који је нестао без трага  пре 96 година. Поред посмртних остатака нађени су џепни сат, кашика са иницијалима П.С.. својеручно израђене наочаре  од стакла поломљене флаше, остаци  врсте смучака, меци за пушку који датирају из 1910.-1911. године, кригла, нож и остаци канте. Ти се предмети помињу у дневнику Аљбанова. Те ствари  омогућују претпоставку да су оне припадале Павлу Смиренникову, једном од четири нестала  без трага члана посаде.

Тај закључак потврђује и још један налаз - стране из дневника датиране из 1913. године. На њима пише о животу на броду  Света Ана. Ко је то писао за сада није успело да се сазна.
 

Чекају своје време и друге загонетке експедиције Брусилова. Зашто се посада поделила, један део је одлучио да крене са навигатором Аљбановим обалом пешке, а други остао на броду ношеном ветром и морским таласима? Према једној верзији, разлог је била свађа између капетана и навигатора због једине жене на броду, медицинске сестре Јерминије Жданко. Судбина брода и осталих на њему  чланова  експедиције такође није позната. Више пута се претпостављало да брод  није био згњечен сантама леда већ се извукао 1915. године у слободне воде где га је торпедирала немачка подморница.
 

Претпоставки има много, а све је то због мањка информација шта се дешавало на броду. Учесници данашње експедиције се надају бар делимично да надокнаде тај недостатак. Паралелно су они успели да нађу трагове енглеске експедиције из 1895. године и норвешке из 1930. године.