Дванаест хрватских полицајаца страдало је 2. маја 1991. године у унакрсној снајперској ватри у Борову Селу. Упали су у заседу српских паравојних снага. Српска паравојска измасакрирала је три хрватска полицајца. Тај масакр над полицајцима у Борову Селу означио је почетак рата у Вуковару.

Оружани сукоби постајали су све жешћи, а Срби су западни део Вуковара почели нападати из митраљеза и минобацача. Југословенска народна армија је 24. августа кренула у освајање Вуковара. Вишемесечно необјављено ратно стање добило је коначан епилог.

Авиони ЈНА 14. септембра надлећу и бомбардују Вуковар десет пута. Српске паравојне јединице и ЈНА нападају са стотину тенкова. Вуковар је без струје, телефонских линија и воде. Но унаточ 26 авионских напада, вуковарски браниоци успели су уништити 34 тенка ЈНА.

Новосадски корпус наредио је мобилизацију у Војводини 17. септембра. ЈНА преузима главну улогу у нападу на Вуковар. Нападачи су показали да воде бруталан и беспоштедан рат не марећи за цивиле ни културне споменике. Порушен је и дворац Елц из XVIII века.

Посматрачи Европске заједнице стижу на вуковарско подручје 27. септембра и предлажу прекид ватре. Потпуковник Јовановић то одбија и групише нове снаге. Српске паравојне снаге и ЈНА намеравају овладати комуникацијом Винковци - Маринци те одсећи град који је без хране и лекова.

Велики вишедневни напад ЈНА и српске паравојске опет је почео 2. октобра. Град је у блокади, потпуно одсечен. Више од 7.000 бомби, ракета и граната пало је на град. У Шид је стигло око 400 војних возила. ЈНА увелико ангажује седам моторизованих и две оклопне бригаде.

Многи грађани су 8. октобра искористили прилику и уз велики опрез изишли из подрума. Након 45 дана жестоких напада и борби освануо је миран дан. Иако су хрватске снаге пет дана доцније покушале пробити опсаду Вуковара, под међународним притиском се повлаче. Конвој ЕЗ-а ЈНА води у касарну "Петрова гора".

У завршни напад ЈНА је кренула 3. новембра. По измученом граду тукли су из свег расположивог наоружања. Никога нису штедели. Ни децу ни цивиле ни старце ни рањенике. Авионске бомбе нико и не броји. У Вуковар су ушли 14. новембра и одсекли хрватске снаге. Због недостатка оружја браниоци више не пружају отпор.

До последњег дана у Вуковару је било 15.000 цивила, а међу њима 3.500 деце. "Ослободиоци" су раздвојили жене и децу од мушкараца. Побили су их или послали у логоре.

Три месеца далеко малобројнији вуковарски браниоци одолевали су нападима помахнитале ЈНА и српских паравојних снага и покушавали одбранити град, животе породица и деце. Пао је 18. новембра. Након "ослобођења" 800 људи је нестало, десеци хиљада су протерани. У граду на Дунаву и Вуки више није било живота.
(Denis, 30.04.2020. 19:09:19) [15822]