Авганистан: бекство са брода?

 Према саопштењима медија, ових дана Холандија повлачи последње јединице из Авганистана. Тиме се завршава четворогодишње учешће  контингента од скоро 2 хиљаде холанских војника у саставу снага међународне коалиције.  Команда алијансе је молила владу Холандије да продужи рок службе контингента бар за још годину дана, али није добила позитиван одговор. Са своје стране, несугласице по том питању у холанској влади водили су политичкој кризи која је резултирала распадом  владајуће коалиције.

Холандија, како истичу експерти, постала је прва чланица НАТО-а, чији војници напуштају Авганистан  не чекајући пренос одговорности за ситуацију у тој земљи  националној влади и месним структурама безбедности. Како пише у вези са тиме  немачки лист Junge Welt, тај корак једног од најпоузданијих савезника САД у међународној коалицији, у НАТО-у је дочекан без одушевљења, јер се холански контингент  увек сматрао једним од најефикаснијих у саставу снага коалиције. Генерални секретар алијансе Андерс Фог Расмусен је чак називао његове акције узором за остале учеснике Међународних снага  помоћи безбедности у Авганистану.
 

Као што је уобичајено у таквим случајевима, руководство НАТО-а се труди, а да не придаје велики значај  одлуци холанског савезника. Већ је објављено да се контрола над провинцијом Урузган, која је све до сада спадала у зону одговорности војног контингента Холандије, преноси  на Американце и Аустралијанце. Иначе, све је као у рату, где се рупе у линији одбране крпе на рачун суседа. Међутим, у Хиндукушу  се тешко уздати у суседе. Идуће године ће се повући Канађани. Воде се спорови у Немачкој о продужетку авганистанске мисије бундесвера. Према изјави новог премијера Велике Британије Дејвида Кемерона, 2011. године ће почети повлачење британских снага, које мора да се заврши 2014. године. Према речима  британског недељног листа Spectator, Кемерон је већ дигао руке од Авганистана. Његову одлуку о повлаћењу снага са Хиндукуша тај лист назива понизном капитулацијом.
 

На позадини недавно потписаног од стране Бараке Обаме закона о финансирању војних  појачања за Авганистан као и офанзиве британских  и авганистанских снага  у провинцији Гилменд на положаје Талибана, одлука Кемерона би могла заиста да се учини капитулацијом. Међутим, и старији партнер у коалицији - САД, како сматра познати политиколог и главни уредник часописа Русија у глобалној политици Федор Лукјанов, спреман је  уствари да напусти Авганистан.
 

Напори америчке и НАТО-ове коалиције, усмерени на стабилизацију ситуације уочи будућег одласка и жељи да Авганистан бар споља изгледа стабилно, за сада  немају позитиван резултат, - каже експерт. - Америчка стратегија се окреће на месту. Не успева ни озбиљна војна штета за талибане, ни припрема смене на коју је могуће пренети  управу после одласка.  Имам осећај да талибани само чекају, јер су свесни да Америка тамо неће остати. Судећи по свему, Американци ће отићи независно од тамошње ситуације. Мислим да ће ова година бити одлучујућа.
 

Свакако, за сада нема повода да се говори о броду коалиције на Хиндукушу, који тоне. Међутим, чињеница да део посаде почиње да напушта брод, а сам је капетан збуњен, пружа повод за озбиљна размишљања.