Шта су обећали, а шта испунили политичари?

Центар за истраживачко новинарство начинио је анализу предизборних обећања из 2006. и њихове реализације у претходне четири године… Катастрофално стање земље и све више гладних у БиХ поразан су скор лажних политичких обећања

Током предизборне кампање за Опће изборе 2006. године странке су грађанима обећавале квалитетнији живот, смањење сиромаштва, већа издвајања за социјално угрожене, али и завршетак приватизације, те стварање услова за лакше и једноставније пословање предузећа. Повећање животног стандарда обећавале су Хрватска демократска заједница (ХДЗ) БиХ и Савез независних социјалдемократа (СНСД).

На први поглед чини се да су ова обећања уродила плодом - просјечна нето плаћа у БиХ у мају текуће године износила је 795 КМ, што је за 196 КМ више у односу на октобар 2006. године, када су избори и одржани. Просјечна мировина у Републици Српској (РС) у јуну 2010. године била је 320 КМ, а у Федерацији БиХ 341 КМ, што је тек за око 100 КМ више него у октобру 2006. године.

Међутим, Гордана Булић, представница Вијећа за заштиту потрошача БиХ, каже да стандард грађана није ништа бољи у односу на 2006. годину јер, иако статистика биљежи раст плаћа и мировина, истовремено се повећавају и трошкови живота.

Оброк у јавној кухињи: Међу сиромашнима је великих број старих особа и умировљеника. Подаци фондова за мировинско осигурање ФБиХ и РС показују да су минималну мировину у износу од 160 до 296 КМ у оба ентитета у јуну 2010. године примила 196.950 од укупно 564.856 умировљеника.


Агенција за статистику БиХ је 2007. године провела истраживање потрошње бх. грађана. Утврдили су да је за задовољавање мјесечних потреба просјечне обитељи требало 1.541 КМ. Уз претпоставку да су грађани наставили куповати исте производе и у истим количинама, у јуну ове године било им је потребно 1.681 КМ.
У оба случаја биле су потребне најмање двије просјечне плаће.

Просјечне цијене у јуну текуће године порасле су за 10,1 посто у односу на октобар 2006. Просјечне цијене хране повећане су за 15,5 посто, комуникација за 15,2 посто, пријевоза за 9,5 посто, образовања за 7,6 посто, а становања и режија за 7,1 посто.

Ипак, постоје многе обитељи у којима нико није запослен или у којима приходи долазе једино од рада на црно. Међу таквима је и Реџиб Токалић (37) из Сарајева који супругу и троје малољетне дјеце прехрањује продајући жељезо, угљен и дрва. Каже да је разочаран јер нема ни дана радног стажа, нема примања, те сумња да ће уопће изаћи на предстојеће изборе.

- Изгубио сам све наде, каже Реџиб.

Оброк за 2,5 КМ

Према истраживању Свјетске банке у 2007. години више од 500.000 бх. грађана било је сиромашно - њихова мјесечна примања била су нижа од 205 КМ. Свјетска банка од тада није мјерила сиромаштво, али је у децембру 2009. године објавила процјену по којој би број сиромашних грађана могао бити већи за више од 70.000.

Међу сиромашнима је великих број старих особа и умировљеника. Подаци фондова за мировинско осигурање ФБиХ и РС показују да су минималну мировину у износу од 160 до 296 КМ у оба ентитета у јуну 2010. године примила 196.950 од укупно 564.856 умировљеника.
Умировљеница Љерка Бакса (77) из Сарајева каже да тешко живи и са мировином од 400 КМ. Ову суму дијели са својом незапосленом кћери. Волонтира у јавној кухињи Црвеног крижа и ту се храни.

- Прије сам била велики оптимиста, а данас сам велики песимиста", каже Бакса.

Рефик Кравић, управитељ Централне јавне кухиње Црвеног крижа ФБиХ, каже да је много већи број људи којима је кориштење јавних кухиња неопходно, али не испуњавају строге критерије које одређују центри за социјални рад. Један од критерија у РС је да су мјесечна примања особе мања од 41 КМ, а у ФБиХ од 70 КМ.

У јавним кухињама Црвеног крижа у оба ентитета храни се укупно 2.849 људи.

- За одређену категорију становништва данас је теже него што је било у току рата. Ко год каже да је сада лакше него је било прије 10 година, гријеши, каже Кравић.

Он додаје да многи који немају увјете за бесплатне оброке долазе пред пунктове гдје се дијели храна и чекају на вишак од ручка који се најчешће састоји од варива или конзерве са крухом, у вриједности од 2,5 КМ по оброку.
Према подацима до којих су дошли новинари ЦИН-а, на подручју ФБиХ су у 2009. години дјеловале 23 јавне кухиње у којима се хранило око 13.500 људи, што је за око 4.000 више него годину раније.

Странка демократске акције (СДА) обећавала је пред изборе 2006. да ће запосленост повећати за 15 посто.
Према подацима Агенције за рад и запошљавање БиХ у мају ове године било је 7.047 мање незапослених у односу на октобар 2006, што је смањење запослености за око 1,4 посто.

- У октобру су избори и сада многи бајни политички стручњаци иду по скуповима и обећавају људима запослење… Ништа од те приче нема", каже Хусо Сарић, директор Агенције за рад и запошљавање БиХ.

Живот са 41 КМ мјесечно

Умјесто на повећању запослености свих грађана, СНСД је радио на запошљавању својих чланова - из Општинског одбора СНСД Требиње почетком јуна 2010. године послали су допис директорима подузећа у Требињу да запошљавају њихове кадрове на основу "социјалне угрожености и ангажовања унутар партије" из како наводе "обавезе према странци".

Оброк у Парламенту ФБиХ: Рачуница показује да само једна министарска плаћа вриједи као 88, а посланичка 77 мјесечних уплата социјалне помоћи.


Борећи се за гласове, Странка за БиХ (СБиХ) и СНСД су бирачима обећавале већу социјалну сигурност, а СДА и ХДЗ БиХ већа издвајања за социјално угрожене. Социјална помоћ у кантонима у ФБиХ износи између 46,70 и 176 КМ и није се значајније мијењала у односу на 2006. годину – у неким кантонима се чак и смањивала.

Према ријечима Љубе Лепира, помоћника министра здравља и социјалне заштите РС, у овом ентитету око 6.000 људи прима социјалну помоћ од 41 КМ мјесечно. Максимална помоћ износи 82 КМ, уколико обитељ има пет и више чланова. Ова примања нису повећавана од 2003. године.

Са друге стране, према подацима Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ), министрима у Влади РС-а плаће су удвостручене - са 1.800 КМ из прве године мандата на 3.600 КМ у 2009. години. Примања професионалних посланика у Народној скупштини РС су такођер удвостручена, па њихова мјесечна плаћа сада износи 3.150 КМ. У ове цифре нису урачунате и друге накнаде које примају.

Рачуница показује да само једна министарска плаћа вриједи као 88, а посланичка 77 мјесечних уплата социјалне помоћи.

Међу онима који помоћ добијају је Саво Ђукановић (66), избјеглица из Кључа, који у Бањалуци станује посљедњих 16 година, а прехрањује се захваљујући јавној кухињи Царитаса.
- Ту 41 марку дајем за лијекове", каже Ђукановић.


У БиХ је најтеже покренути бизнис

Двије странке - СБиХ и ХДЗ БиХ – бирачима су обећавале изједначавање стопе пореза и доприноса у два ентитета, али оне су још различите.

ХДЗ БиХ је најављивала и боље увјете за пословање. Међутим, у извјештају Свјетске банке 'Доинг Бусинесс' за 2010. годину на љествици од 183 земље БиХ је рангирана на 116. мјесто по лакоћи обављања пословања. У 2006. години била је 87. од 155 земаља.

Када је ријеч о лакоћи покретања бизниса БиХ се налази тек на 160. мјесту. У односу на извјештај из 2006. када су за покретање подузећа у нашој земљи требала 54 дана, сада је за то потребно 60 дана. Да би подузеће почело са радом у Црној Гори је потребно 13, колико и у Србији, а у Хрватској 22 дана. У извјештају се наводи да су доприноси који оптерећавају привреду далеко већи од просјека у регији или у другим земљама Еуропе.

Представници СНСД-а и СДА најављивали су и довршетак процеса приватизације до краја овог мандата. Према подацима институција које прате процесе приватизације у БиХ, закључно са фебруаром 2010. године, остало је неприватизирано 745 подузећа. У извјештају Агенције за приватизацију у ФБиХ из новембра 2009. године стоји да су резултати приватизације "изразито лоши у протеклих неколико година, а посебно у првој половини 2009. године, тако да се може констатирати да је процес практично у застоју".

Представници СНСД-а, ХДЗ-а, СБиХ и СДА са којима су новинари ЦИН-а разговарали објашњавали су да предизборна обећања нису могли испунити јер су морали правити компромисе са партнерима у власти, што подразумијева и одрицање од дијела властитих обећања.

Иво Миро Јовић, члан ХДЗ-а и делегат у Дому народа Парламента БиХ, признаје да су урадили врло мало од планираног:

- Не може се рећи да нисмо, али према оном што смо хтјели за укупну БиХ, не само за хрватски народ, врло скромно.

Осим што нису испунили обећано, политичари нису ни реализирали планирано након доласка на власт. Подаци ЦЦИ-а за прве три године мандата показују да је Вијеће министара БиХ реализирало мање од половине планираних активности, док је Парламент БиХ усвојио тек трећину планираних закона.