Викиликс, убица званичне реалности

 Данашњи рат у Авганистану је немогуће  добити. До таквог је закључка дошао премијер Велике Британије. Утицајни  британски недељни лист The Spectator  пише да Дејвид Кемерон тражи за Лондон како да се повуче из авганистанске операције, а да не изгуби образ. Међутим,  за сада тај политичар не може да замисли последице понижавајуће капитулације за међународни положај Велике Британије и читавог Запада.

Како истиче The Spectator, до таквих закључака је Дејвид Кемерон дошао  још пре појаве на интернету 90 хиљада поверљивих докумената о Авганистану. Иначе, то није ни чудо - као нико други британски премијер и без разголичавајућих публикација зна како заиста стоје ствари код савезника у авганистанској операцији.
 

Ове недеље, захваљујући аустралијском порталу WikiLeaks, који се специјализује на публикацијама поверљивих података, о реалном стању ствари  сазнала је и широка јавност. Информативној кампањи су се придружили највећи листови земаља-савезница у коалицији у Авганистану - амерички лист The New York Times, британски  The Guardian, немачки  Der Spiegel. Објављени материјали обухватају период од јануара 2004. године до децембра 2009. године. Не би се рекло да су све чињенице открића за новинаре. Пажњу је привукло пре свега то што су, прво, неки припадници обавештајне службе Пакистана у дослуху с талибанима. Друго, сазнало се да су подаци о губицима међу цивилима Авганистана битно већи од званичних статистика. Треће, у Пентагону има тајна јединица добро обучених специјалаца, чији је задатак да заробљују или, пожељно, одмах ликвидирају лидере екстремиста.

Иначе и сама војна лица тврде да публикација поверљивих докумената  није резултирала  сензационалним  разголићавањима, али је открила опасност  «отворене владе».  Заиста, многи су се после те вики-емисије питали: где је граница између отворености, слободе говора и интереса националне безбедности - коју се друштву не препоручује да прелази?

Посебне сензације у Авганистанском досијеу, како већ називају објављене документе, није нашао ни председник руског Института стратешких процена и анализе.  Међутим,  новинари морају да добро размисле пре него представе широким масама такве чињенице, - сматра Александар Коновалов.

 
То су штабски документи који нису од интереса за обичну публику. У принципу то треба да проучавају стручњаци из Генералштаба, - дуго,  детаљно, професионално. Опасност је у томе што учити те методике могу не само заинтересоване стране, већ и они, против кога су те операције биле усмерене. Зато је америчко руководство оптужило сајт за неодговорност - то би могло да угрожава живот америчких војника.  Међутим, у свету се осећа мањак јавних расправа и отворености у војној сфери.  Ипак она постоји за наш новац у свакој земљи - за новац пореских обвезника. Међутим, порески обвезници слабо утичу на одређене приоритете и њихов избор.

Чињеницу да објављивање неких докумената може да буде фатално за лица, поменута у њима, потврђују и последњи подаци. Руководство Талибана је већ изјавило да ће казнити информаторе НАТО-а чија се имена помињу у документима WikiLeaks.

Познато је да се  САД  позиционирају као отворена земља. Међутим, без обзира на 1. амандман Устава, новинари никада нису имали приступ  војним тајнама, дакле, реч је, изгледа не толико о слободи говора, колико о немарности оних који су одговорни за чувањке тих тајни. С друге стране, у Кини или Турској, где штампа иначе нема приступ армијским пословима, такву емисију је немогуће чак ни замислити. У Русији пореске обвезнике доста детаљно информишу о припремама и за купровину или куповинама наоружања - међутим, детаље војних операција, свакако, не износе.

Апсолутно је јасно да ће објављивање докумената омогућити да се развије свест о правом стању ствари у Авганистану током последњих 6 година, као и то да правац тог рата мора да буде промењен, - каже бивши хакер, оснивач сајта WikiLeaks  Џулијан Асанџ.

Што се тиче промене правца тог рата, партнерима  из НАТО-а су то више пута казали из Москве. Пре неколико дана секретар СБ Владимир Назаров приликом посете Вашингтону још једном је подсетио: оружане снаге су слабо подешене за вођење контратерористичке борбе. Зато акције у Авганистану морају да имају професионални, тачкасти карактер, уз коришћење специјалних снага и средстава. Такав би прилаз омогућио да се избегну губици међу цивилима Авганистана, који су данас неприрхватљиво велики. Поверљиви документи, које је објавио  WikiLeaks, према речима Назарова, још једном су потврдили забринутост Москве.
 

Могуће је да је објављивање Авганистанског досијеа открило нову етапу трке информативних наоружања. Оно што је раније тражило вишегодишњи рад обавештајаца, данас се само емитује у штампу. Нису узалуд поверљиве извештаје већ назвали оружјем за масовна разарања званичне реалности.