У Трнову обиљежено страдање српског народа

У храму Светог великомученика Георгија у Трнову данас је служена литургија и помен за српске борце и цивиле из овог мјеста који су погинули у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Пред спомеником на планинском превоју Рогој, на путу Трново - Фоча, служен је парастос за 69 погинулих српских бораца из Калиновика, Трнова, Фоче, Невесиња, Гацка и Билеће који су погинули на том мјесту.

На данашњи дан 1992. године на велики православни празник Огњену Марију, Трново су први пут у протеклом рату окупирале муслиманске снаге, које су тог и наредних неколико дана убиле 93 цивила, од којих 48 жена и четверо дјеце, од којих је најмлађе имало само 15 мјесеци.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Јока Пророк рекла је да се већина српских цивила тих дана није успјела извући из муслиманског обруча и изаћи из Трнова.

"Многи су заробљени и одведени на Трескавицу гдје су над њима извршене егзекуције, а највише их је убијено тупим предметима, маљевима, вјешањем, клањем... Убијани су и инвалиди. Мало ко је убијен метком. Ухваћени старци везани су коњима за репове и довлачени у Трново. Тих дана су у Трнову и околним селима спаљене све српске куће", рекла је Пророк новинарима.

Она подсјећа да је заробљен, звјерски мучен и убијен свештеник трновског храма Недељко Поповић, а да је црква запаљена.

"Још се трага за осам цивила и за главом старца Данила Мишовића /83/ која му је одсјечена на пању пред кућним прагом", рекла је Пророк и додала да је у Трнову од 1992. до 1995. године страдало 124 цивила и 141 српски војник.

Тог дана прије 18 година Маринко Бјелица је рањен на Рогоју, а његов син Драган је убијен. Маринко каже да је успио да извуче тијело сина, које је било искасапљено.

"Видјели су се трагови клања на врату, убода ножем по тијелу. На десном бедру био му је урезан велики крст, а на прсим два. На цијелом тијелу било му је урезано 11 крстова", прича Бјелица којем је исте године убијен и други син Јанко, а 1994. и двадесетогодишња кћерка Радмила, која је била медицинска сестра.

Координатор Тима МУП-а Републике Српске /РС/ за истраживање и докуметовање ратних злочина Симо Тушевљак рекао је да су сви српски цивили из Трнова који су на данашњи дан 1992. године покушали да се спасу бјекством преко Рогоја заробљени и одведени у школу у Дејчићима, гдје су малтретирани и мучени, а многи од њих убијени.

"Уништени су сви привредни објекти, а све српске куће запаљене. Првоосумњичени је Едхем Годињак, против којег се води истрага и очекујемо да ће он одговарати за оно што је починио. Али за злочине над српским становништвом у Трнову није одговоран само Годињак, него и други", истакао је Тушевљак, подсјећајући да још нико није одговарао за злочине над српским цивилима и војницима у Трнову.

Он је потврдио да Тужилаштво БиХ спроводи истрагу против лица бошњачке националности која су починила ратне злочине против српског становништва у Трнову.

"Та истрага је скоро завршена и није познато шта се чека да лица која су одговорна за те злочине и одговарају. Ти злочини су евидентни и једни су од најмонструознијих који су почињени у БиХ у протеклом рату. Велики број жена и дјеце прошао је кроз логоре у Трнову који су били под контролом муслиманских снага", рекао је Тушевљак.

Према његовим ријечима, злочина је било и када је Трново ослободила Војска РС јер је константно било засуто гранатама и пројектилима са муслиманских положаја од којих је страдао велики број српских цивила.

Шеф Координационог тима Владе РС за истраживање ратних злочина и тражење несталих Сташа Кошарац рекао је да је у Трнову извршен гнусан злочин.

"Када се направи анализа почињеног кривичног дјела, начина како је почињено убијање српског народа и уништавање српске имовине видјећемо да је то у 80 одсто случајева било дављењем, клањем, паљењем", истакао је Кошарац.