Амфилохије: Покушали сте да ме понизите

Пишем Вам поводом Вашег интервјуа објављеног у дневном листу "Вијести", сриједа 4. јули 2007.г., стр. 2., конкретно у вези Ваше изјаве о Православној Цркви у Црној Гори.
Захваљујем Вам на изјави да ме "веома цијените", увјерен да знате да према Вама гајим иста осјећања. Но, баш због тога, дозволите да изразим своју крајњу запањеност Вашим понижавањем мене као православног теолога, познатог, а чини ми се и признатог, у савременој Православној Цркви, па и шире. Ово уколико је Ваша изјава вјерно пренијета. Да ли ме икада неко чуо или прочитао мој текст којим поистовјећујем Православну Цркву са било којом нацијом? Насупрот томе, у безброј својих проповиједи, научних текстова и изјава непрекидно сам понављао и понављам изворну библијску истину да "у Цркви нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака", Кинеза, Србина, Црногорца или Африканца, него су "сви једно у Исусу Христу"! Да ли има игдје другачијег мог потписа као Митрополита осим Православног Црногорско-приморског Митрополита? Да ли се Митрополија на челу које стојим назвала другачије сем Црногорске Митрополије, онако као што се звала у вријеме Краљевине Црне Горе, а прије ње у доба Петровића? Назив "Приморска" је додат између два рата када је у њен састав ушла Боко-которска Епархија и Приморје. Њен континуитет се није прекидао од 1219.г. до данас, њена имовина и имовина њених јединица никад није промијенила свог титулара, изузев у послератно бесудно вријеме када је дио њене имовине одузиман и национализован од стране револуционарне власти; опљачкане имовине коју садашња Ваша власт не жели да врати.
Као одговор на Вашу недоумицу, г. Маровићу, у вези назива Цркве у Црној Гори, слободан сам да Вас упутим на мој допис предсједнику Скупштине Црне Горе, покојном Ристу Вукчевићу гдје сам на његов захтјев за мишљење предложио да се Црква у Црној Гори именује као "Православна Црква" што и стоји у Уставу од 1992.г. Такав исти предлог стоји и у допису Епископског Савјета Православне Цркве у Црној Гори предсједнику Републике и Владе Црне Горе за нови Устав Црне Горе који је у припреми.
Православна Црква у Црној Гори, г. Маровићу, се не дијели. Постоји националистичка вјерско-идеолошка групација, први пут основана, како се каже у полицијском акту, 17. јануара 2000.г. под називом "вјерска заједница ЦПЦ". Она као новоформирана вјерска заједница, као и свако удружење и НВО, може да постоји по закону (премда је и тај закон из 1977.г. био укинут у вријеме њеног оснивања) од дана свога формирања, да стиче своју имовину и сл. Признавање тој вјерској заједници, непостојећој за Православну Цркву у свијету, права на име, имовину и достојанство осмовјековне Зетске, односно Црногорске Митрополије не би се могло догодити ни у најбесуднија времена, а камоли у Црној Гори нашег времена која би хтјела да буде европска држава.
Ако се тако нешто може наћи у главама којима је закон "оно што им срце жуди" и који не знају ни шта је Црква ни шта је право и правда, заиста је несхватљиво за здрав разум да Ви као крштен човјек и човјек који се већ дуже времена бави државним и правним питањима, прихватите једну такву "лудост за правило" (Његош)! Такав позив није позив на "реформу Цркве", већ на насиље над њом и њено разарање, уз гажење свих Божјих и људских закона. Искрено, то ми не личи на Светозара Маровића кога познајем и поштујем. Питам Вас: Да ли је такву подјелу имовине прихватио Ваш ДПС у односу на странке настале из њега и из истог коријена Комунистичке партије Црне Горе? Да ли би Ви преписали имовину Вашег оца у Кримовицама неком досељенику који би имао такве захтјеве?
Између осталог треба и то рећи: Овакав однос према Цркви, њеном вјековном устројству и канонском поретку представља позив на директно мијешање државе у унутрашња питања и поредак Цркве. Зачудо, нико у Црној Гори не поставља питање непосредне зависности римокатоличких бискупија од Ватикана (односно једне од њих од Сплита) као ни других вјерских заједница од својих центара у свијету. Само је вјековна заједница Православља у Црној Гори са Пећком-Београдском Патријаршијом, односно Православном Црквом Српском, и преко ње са свим Православним Црквама у свијету, на непрекидном удару, уз пројаву и његовање код појединих кругова ирационалне патолошке мржње против Цркве. Албанац са Косова у Бару, Хрват из Босне у Котору мирно сједе, и нека сједе, у Црној Гори, на челу Ватикану директно подложних дијецеза, а Митрополит Црногорски из Мораче, чији су преци, сви до једног, уградили своје кости у стварање и одбрану Црне Горе, проглашава се окупатором и издајником, човјеком који доводи људе "из других земаља" да ову земљу поробе и опустоше! О времена, о обичаја!
Очевидно, уважени г.Маровићу, ако сте чак и Ви постали подражаваоци овог и оваквог безакоња и вјерских диоба у Црној Гори, овај "олтар прави на камен крвави" очекују нова насиља и нова гоњења, незапамћена ни у прошла тоталитарна времена. Но, крст носити нама је суђено. Црква је издржала у својој дугој историји и тежа искушења - закључио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије.