Добар терориста. Хашки одмор Рамуша Харадинаја

21. јула Међународни трибунал за бившу Југославију ће изрећи коначну пресуду једном од лидера такозване ОВК, бившем премијеру покрајине Рамушу Харадинају.

Као што је познато, у априлу 2008. године, Харадинај и један од његових сарадника, оптужени за сурове злочине против Срба, Албанаца и Цигана на Косову 90-их година били су ослобођени на основу 37 тачака и пуштени на слободу. У међувремену, подсећа српски новинар Милован Дрецун, по подацима владе Србије, Харадинај је сопственим рукама убио преко 70 цивила.

Апелациона комора Међународног трибунала иницирала је поновно разматрање случаја по 6 тачка,а мотивисавни то тиме да неки кључни сведоци нису наступили у суду. Зашто нису, зна се: сетимо се зиме 2007, Црна Гора, Мерцедес који је тобоже случајно прегазио Кујтима Беришу, једног од главних сведока на суђењу против Рамуша Харадинаја. Сетимо се да је слична судбина стигла још неколико сведока: неко се одједном бацио песницама на шесторицу и они су га одмах проболи ножем, неко је био ликвидиран без посебног сценарија: просто упуцан.

Или сетимо се Шефчета Кабашија, који је својевремено одбио да иступи као сведок на суђењу Харадинају. Ужурбано одлетевши преко океана, он је већ из Њујорка објаснио - заштита сведока о којој говори Међународни трибунал делује само када се сведоци налазе у судници. Оваквих који су одбили да сведоче било је 2007. доста.

Али сведочења оних који се нису уплашили да говоре против „гангстера са рукама до лаката у крви" (термин није руски, чак није ни српски, већ у том тренутку главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте), откривају чудовшине детаље биографије бившег премијера Косова, када су, на пример, 1998. године његови потчињени ископали неким полицајцима спрске националности очи, одрезали комаде њихових тела, а ране посули сољу. Затим им је Харадинај, који се претходно повезао токи-вокијем са колегама несрећника, приредио звучну репортажу, симболично заклавши већ полуживе људе. Или како су албанцу који је ризиковао да сарађује са Србима, Харадинај и четворица његових људи упали у кућу, убили жену и петогодишњег сина. Шта су у поређењу са тим такве ситнице као што је хладнокрвно убиство стражара поретка усред белог дана или жестоко избијање отетих Цигана? Одавно већ објављени материјали, између осталог и они које је публиковала Карла дел Понте, сведоче о томе да је Харадинај умешан у такозвану црну трансплантологију, за коју они који на европском тржишту чекају да добију рецимо нове бубреге, врло добро плаћају.

21. јула биће изречена коначна пресуда. Занимљиво, али Харадинају је допуштено да сам одлучи да ли ће присуствовати на читању пресуде, што коначно своди на нулу смисао датог дејства, посебно узимајући у обзир дирљиву бригу међународних организација за здравље терористе. Милован Дрецун, позивајући се на америчке медије, наводи занимљиву чињеницу: за време једног криминалног обрачуна почетком 2000-их, Харадинаја су евакуисали са лица места војници из највеће европске базе САД Бондстил.

Дакле, питање је, ко пружа политичку заштиту Рамушу Харадинају и ко врши притисак на Хашки трибунал да засигурно највећег ратног злочинца на Космету из 1998-99. године, ослободи било какве одговорности. Шта се крије иза тога, вероватно, најбоље може да вам посведоче два догађаја, у којима сам и сам учествовао. Наиме, још када се припремао процес против Рамуша Харадинаја, позвао ме је истражитељ Хашког трибунала,  Немац, мој колега политиколог Михаел Хајнц. Он је прочитао моју књигу, коју сам ја описао, одкопавање масовних гробница, у којој су нађени лешеви жртава Рамуша Харадинаја и питао ме, да ли бих био сведок у Хашком трибуналу на процесу против Рамуша Харадинаја. На моје питање, да ли ће уопште доћи до процеса против Рамуша Харадинаја, он је рекао да ће вероватно доћи, али да се врши изузетно снажан политички притисак на хашко тужилаштво да се уопште не суди Харадинају. Када сам га питао, ко врши политички притисак, без икаквог оклевања ми је рекао да Сједињене Америчке Државе. Неколико година након тога звао ме је човек из канцеларије Хашког трибунала на разговор, који је текао са тим човеком, веома је индикативан. Ја сам питао, шта ће се десити са Рамушем Харадинајем. Он ми је још тада рекао, дакле, неколико година пре но што ће се сада изрећи ова ослобађајућа пресуда, он ће бити ослобођен. Ја сам питао, како је то могуће. Рекао је да Американци и Британци не дозвољавају да он буде осуђен, да су га Американци одвели у Сједињене Америчке Државе да га науче како да се понаша и шта да говори трибуналу, а да су му Британци заправо пронашли најбољег адвоката.

Између осталог, Харадинај се својевремено упутио у Хаг добровољно. Сада је јасно чиме се објашњава тако галантан гест. Историчар,  научни сарадник института за Славистику РАН Михаил Јамбајев подсећа:

 
Харадинај је љубимац свих међународних организација на Косову. Неколико пута су га слали из Хага на различите рођендане и празнике рођака. Један од шефова УНМИК-а је изјавио да је Харадинај фактор стабилности у покрајини, и назвао га својим другом. За Харадинаја је то било летовалиште, а не затвор. Хашки одмор.

На српском интернету се шале да је Хаг започео ову процедуру око коначне пресуде како би платио Харадинају компензацију за моралну штету. Са њега ће коначно скинути све оптужбе, тако да је јулска манифестација у хагу једноставна формалност, убеђени су експерти. Зато ако на трибунал иде спрски посленик, пиши пропало, подсећа историчар Михаил Јамбајев. На пример, српски генерал Галић својевремено је предао жалбу на основу пресуде и добио за то доживотну робију. Ево још примера:

 
Војислав Шешељ, који је нешто допустио себи да каже, али никога није ни пипнуо, седи без суђења у Хагу 7 година, а Харадинај, масовни убица, косовски аналог совјетског манијака Андреја Чикатила, који има власт и везе у западним круговима - на слободи.

У своје време руски писац Александар Солжењицин назвао је нека дејства Хашког трибунала „поступком не чак ни инквизиторским, већ достојним дивљака од пре три хиљаде година пре наше ере". Руски политичари више пута су изјављивали да је трибунал коначно себе дискредитовао и да треба да буде затворен. У суштини, једна десетина онога што је учинио Харадинај према Кривичном кодексу РФ довољна је да ова персона смени адресу становања на установу са поетичним називом Црни делфин - то је руски затвор за осуђене на доживотну робију. А по законима Међународног трибунала за такве поступке пуштају на слободу, а сам суд и даље ради.

Српски новинар Милован Дрецун истиче да Хаг доследно оправдава припаднике терористичке организације ОВК. Као што постоје добри полицајци и лоши полицајци, тако и за Американце очигледно постоје позитивни и негативни терористи. Борећи се против једних у Авганистану, Вашингтон подстиче друге на Косову, истовремено борећи се против, и при томе помажући, на пример, кретање хероина из Азије у Европу, са свим успутним станицама.