Одушевила ме Србија

Марк Декаскос, познати холивудски глумац, ових дана борави у Београду где снима филм „Serbain scars“. Многима је познат по улогама у филмовима „Пакт с вуковима“, „Кикбоксер“... У интервјуу за „Блиц“ Марк открива да је одушевљен боравком у Србији, гостопримством, лепим девојкама...
- Људи су овде дивни, веома су пријатељски расположени и занимљиви. Екипа на сету је једна од најпрофесионалнијих с којима сам радио. Импресиониран сам колико је све добро организовано, јер су сама снимања прилично тешка. Свиђа ми се ваша храна, иако сам вегетаријанац. Овде, када једем парадајз, кажем: „Вау, па ово има заиста укус парадајза“. То стварно волим, храна је одлична. Ви и сами знате да имате предивне девојке у Србији и већ ме боли врат од окретања главе - час на једну, час на другу страну. Заиста се лепо проводим и драго ми је што сам овде. Ишао сам да видим Калемегдан и прошетао сам се централним улицама, али обично радим по десет и више сати дневно, па нисам баш расположен за ноћне изласке.
Да ли успевате да и овде одржавате кондицију?
- Интересантно је да ми овде уопште није потребна теретана. У близини мог хотела је зграда у изградњи, са скелама и осталим металним конструкцијама. У неко доба ноћи сам излазио из хотела и вежбао на тим скелама.
Да ли вам се допада сценарио за филм „Serbain scars“?
- Сценарио је врло добар и динамичан је. Веома је добро то што га, ако испадне како треба, можете показати целом свету и да се свет упозна са ситуацијом и историјом ваше земље коју ви, Срби, одлично знате. Ми знамо само чињенице и статистике и ништа дубље од тога. Врло је тешко направити добар филм. Ја снимам већ 24 године, а само неколико филмова је заиста одлично. Углавном нешто недостаје. Некада педесет људи учествује у филму и све мора да функционише савршено. То је као да сте сви у браку, недељама сви живите заједно. Снимао сам „Пакт с вуковима“ и шест месеци сам био са екипом од 1.600 људи. То је било лудо.
Како породица подноси одсуство од куће?
- Живот глумца је потпуно луд. Стално сте на путу. За мене је важно што имам жену, децу и много пријатеља. Када се не бавим глумом, они су најважнији у мом животу. Стално вам прилазе људи који вас хвале и хране ваш его. Ми, глумци, смо себични, и то је истина. По осам недеља нисам с њима, а предност је то што мени за то време они много недостају, па им се више радујем. Имам ту прилику да својој жени кажем да ми недостаје. Фантастично је и то што ми недостају деца.
Која је ваша улога?
- Ја играм полу-Србина, полу-Кинеза. Мој отац је Србин, мајка Кинескиња, а имам и усвојеног брата. Отац је хемичар који ради за владу. Када сам био тинејџер, отац забринут због политичког стања, шаље мене и мајку у Америку. Каже да ће доћи за нама за годину-две, али то се никада не деси. Након неколико година, по мене долази брат с речима да је нашем оцу потребна помоћ, и ми заједно одлазимо у Србију. Ту почине акција и авантура...
Као мајстор борилачких вештина волите туче на филму?
- Волим туче, али не без разлога. Зато ми се и допао овај сценарио. Обожавам туче у комбинацији са душом и срцем, као у филму „Храбро срце“. Много пута се дешавало да продуцент или редитељ на снимању кажу: „Не треба нам прича, нека буде само туча“, а ја и тада дам све од себе.
Како сте заволели кунг-фу?
- Моји отац и мајка су били учитељи кунг-фуа. Ја сам почео да тренирам са четири године и са седам сам учествовао на свом првом турниру, а до осамнаесте године сам се појављивао на турнирима.
Да ли сте знали нешто о Србији пре него што сте дошли овде?
- Одрастао сам у Немачкој и сећам се фантастичних призора када смо једном путовали у Дубровник. Тада сам било најближе Србији. Нажалост, нисам чуо много тога о Србији, осим преко медија. У Америци добијам домаће вести, мој брат живи у Минхену и причамо о политици. Америчка влада углавном представља вести које људи желе да чују, а мени је важно да осетим и сам закључим неке ствари.

Туча на снимању са Мадсеном

Холивуд је стигао у Београд. Дуго најављивано снимање филма „Serbain scars“ је почело, а главне звезде су свакако Мајкл Медсен и Марк Декаскос. Екипа „Блица“ ексклузивно је присуствовала снимању овог остварења у једној напуштеној фабрици надомак Београда. Један од главних глумаца, продуцент и идејни творац овог пројекта јесте Владимир Рајчић кога смо затекли претученог, са подливима око очију док му је крв цурила из носа.
- Ово ми је урадио Мајкл Медсен. Управо ме је мучио у овој згради, а још увек малтретира Марка Декаскоса, мога брата кога морам да спасем - открио нам је Владимир Рајчић који је са својом продуцентском кућом „В.П.Р. Студиос“ организовао цео пројекат.
Улазимо у напуштену фабрику - на поду, у дебелом слоју прашине виде се бројни отисци. Била је нека гужва, можда и туча. Пењемо се на спрат, у празној просторији са разбијеним стаклима на прозорима, везан за столицу седи видно изударан Мајкл Декаскос. Прилази му Медсен и прети, али тихо, без галаме. Ужива док то ради. Уноси му се у лице и кида с његовог врата ланчић са крстом. Узима крст, јер се у њему наводно налази тајна формула, и одлази.
- Ово је било одлично. Ово је пробно снимање, али је толико добро да ћемо можда и то искористити у филму - каже редитељ Брент Хаф и позива Медсена да погледа на монитору како је изгледала претходна сцена. Овај се задовољно смешка.
Иначе, Медсен у стилу холивудске звезде, каква и јесте, изазива страхопоштовање већине екипе на сету. Делује мрзовољно, као да никада не излази из улоге негативца. Ипак, као прави професионалац који иза себе има на десетине успешних филмова, вредно ради, понавља сваку сцену онолико пута колико му се каже. Потпуно је концентрисан, али у сваком моменту спреман да присутне задиви неком импровизацијом.