Часови провокације

Пресудом „криви за распиривање мржње и непријатељства", па и новчаном казном завршио се у Москви двогодишњи судски процес против организатора изложбе „Забрањена уметност". Ипак тачка на крају парнице више личи на мрљу од мастила. Окривљени желе да оспоре одлуку, а Руска православна црква не жури да званично било шта коментарише, а још само последњи лењивац није погледао у интернету „забрањене објекте". На пример, на гомилицу црног кавијара, урамљене као икона, и лик Христа на помфрит-паковању Мекдоналдса са речима: „Ово је тело моје".

Треба ли световни и религиозни сегменти друштва да се договарају о границама, које се не могу прећи? Треба ли и да ли је могуће да црква утиче на процесе у уметности? Своја размишљања о томе износе  за „Глас Русије" религиозни делатници и представници световне средине.

Епископ Руске еванђеоске цркве, члан Друштвене палате РФ Сергеј Рјаховски сматра, да је најбоље што се може предложити у овој ситуацији - дијалог:

Дијалог је увек бољи од рата, зато што даје могућност да се чују аргументи обе стране, - говори Сергеј Рјаховски. - Ако говоримо о тој изложби, ја сам у почетку био један од експерата, и, наравно, сматрам је са своје тачке гледишта провокаторском. Она провоцира одређене кругове главне религије Русије, односно, те снаге које само и чекају да их неко провоцира. Мени се учинило да одсуство дијалога доводи до тога да за уметност кажњавају, али, ево, пре свега неколико дана су ме назвали из друге државе и рекли ми да је у Португалији изашао број „Плејбоја" у којем је лик Исуса Христа заједно са неком полуголом тетовираном дамом. Питали су ме, колико сам ја увређен таквом „инсталацијом"? Ја сам одговорио да мене то вређа као личност, како хришћанина, али сам такође рекао да Исус Христ не тражи помоћ адвоката. Он је Бог и способан је да самог себе заштити. Вероватно је у Португалији то учињено са циљем да се провоцира, а можда и да се увећа тираж часописа. Али мени се допала реакција руководства часописа у САД, које је забранило излазак тог броја, а цео тираж у Португалији је забрањен за продају. Када постоје нормални односи религије и културе, оне су способне да се договоре и да одреде неке границе. А што се тиче изложбе „Забрањена уметност", одсуство духовности и високих културних стандарда у тој мутној водици, и мутна реакција неких црквених делатника довеле су до тога да сада у правној демократској држави говоримо - „погледајте, већ суде за уметност". Мени се чини да се у тој ситуацији више провоцира са обе стране, него да се заиста ради о основи проблема и самој уметности. И ја нисам учествовао у даљим судским расправама- рекао је епископ Руске еванђеоске цркве, члан Друштвене палате РФ Сергеј Рјаховски.

Професор Руског државног хуманитарног универзитета Алексеј Јудин се веома нада на неки договор световног и религиозног дела социјума:

Питање о узајамном односу онога што ми подразумевамо када кажемо религија и друштво у савременом свету је веома компликовано, - сматра Алексеј Јудин. - И јединствено виђење тог судског процеса не постоји. Проблем је у томе што је у току многих векова - да тако кажемо, у европском Новом времену - религија била сатеривана у опредељене границе. Постављани су јој оквири и говорило се: „ ено, погледајте, тамо је религија". То је и формирало савремено схватање религије: религија је то што се налази ван оквира световног пространства. Али када је нестало то класично за Ново време схватање, испоставило се да је религија свуда, и да границе не постоје. Па ипак ми се и даље трудимо да јој поставимо неке границе.

Религиозни лидери не само да могу, већ морају да утичу на стање савременог друштва - то је њихов главни задатак, - наставља професор Руског државног хуманитарног универзитета Алексеј Јудин. - У том утицају, наравно, нема ни говора о насилном усађивању погледа на живот. У томе и јесте смисао религије, да она делује преко баријера друштва, да има посебну снагу, и да мора да се реализује. Мени се чини да Руска православан црква мора сада да каже нешто важно - да ли преко патријарха, или преко другог важног човека -  нешто што би претворило, како се мени чини, прилично глупу ситуацију у нормалну дискусију.