Медојевић: Прва банка је заправо Централна

У једном тоталитарном систему и приватној држави, каква је Црна Гора, Љубиша Крговић покушава да изиграва гувернера независне Централне банке. И то у земљи у којој закони не важе. Ми га подржавамо, као што смо то радили прије двије године, када год оцијенимо да предложи нешто што сматрамо реформским. Међутим, у опозицији, такође, сагледавамо и његову личну одговорност јер он је, ипак, гувернер државе, а не гувернер Прве банке или прве породице. Мислимо да треба да поднесе оставку и сврста се у опозицију гдје сматрамо да му је и мјесто – казао је у интервјуу за “Вијести” Небојша Медојевић, лидер Покрета за промјене (ПЗП) у којем коментарише актуелни сукоб монетарних власти са Првом банком.

• Да ли је у иједној уређеној држави могуће да једна банка држи лекције регулатору (ЦБЦГ) на начин на који то у континуитету раде из Прве банке и доводе у питање кредибилитет те институције дефинисане Уставом, а самом гувернеру лијепе различите етикете оспоравајући му непримјереним рјечником чак и патриотизам, а што у крајњем нема никакве везе са пропалим пласманима ове банке?

- У протеклих 20 година од Русије до Словеније нијесам заиста наишао ниједан случај комерцијалне банке да на овај начин полемише са Централном банком посебно имајући у виду да је Уставом дефинисана као врховна регулаторна институција. Она би требало да буде потпуно независна, али наш проблем је што ЦБЦГ своје одлуке није могла да доведе до краја већ је половичним мјерама колико-толико покушавала да заштити банкарски систем, а да се не замјери Милу Ђукановићу. Кад год се половичним рјешењима штити интерес неког појединца увијек страда интерес државе, а пропада сама институција. Крговић је, у ствари, жртва тог компромисног става. Држава би требало да буде изнад интереса свих појединаца… Што се тиче полемике и наркодилери су полемисали са мном. И шеф полиције полемише и напада опозицију, тужилац се извињава криминалцима, а напада опозицију и слободне медије… Показује се да је у приватној држави Црној Гори Прва банка у ствари Централна банка и Ђукановић би само требало да донесе закон у којем ће то написати, а умјесто стандарда Базел 1 и Базел 2 нека пропише неке своје стандарде “Горица 1” и “Горица 2”.

• Још прије двије године сте отворено указивали на дубиозе у банкарском систему и могуће посљедице неодлучности монетарних власти у мјерама према Првој банци. Како сада гледате на поступке званичника ЦБЦГ који су прије неколико дана поменули и могући “грчки пут” у контексту сумњи о прикривању правих макроекономских показатеља?

- Тренутно у Црној Гори имамо раст јавних дугова, дугова државе и њених фондова, али и раст приватних дугова, јер постоји скоро милијарду еура тзв. критиковане активе, односно, кредита који више од годину не доносе никакав приход. Да ЦБЦГ креативним тумачењем закона није толерисала пословним банкама да те кредите покушају наплатити, они би одавно дошли у зону стварних губитака. Тренутно је због тога у систему Црне Горе темпирана бомба у износу од 500 милиона до милијарду еура кредита који се не могу наплатити. Због прикривања поузданих података не зна се ни прецизан износ кредита који се не могу наплатити. То затвара постојеће банке према новим клијентима, јер не желе више да одобравају позајмице губиташима и банкротираним тајкунским фирмама који не могу да врате старе кредите. Влада је вршила велики притисак на банке да се докапитализују, не би ли на тај начин рефинансирали кредите црногорских тајкуна који не могу да их врате. То је апсурд црногорских банака у страном власништву, тако да у Црну Гору улази само минимални капитал неопходан да би задржале дозволу за рад од ЦБЦГ, а фирме које би могли да понуде профитабилне пројекте више од њих не могу добити кредит због дугова тајкуна.

• Да ли и даље тврдите да је у Црној Гори могућ грчки сценарио и банкрот?

- Стање у банкарском систему је као пред велику кризу, јер темпирана бомба може експлодирати сваког часа. Због притиска Владе, банке не желе да прогласе банкроте фирми тајкуна, а са друге стране, ЦБЦГ не зна шта да ради са тим банкама. То стање прелази у агонију и, наравно, могућ је грчки сценарио. Влада ће морати да позајми новац на међународном тржишту, а камате ће бити све веће, тако да ће у једном тренутку морати да прогласи банкрот јавних финансија. Све што се сада дешава плод је недостатка правне државе, али и пропуста ЦБЦГ, државног тужиоца, Владе и менаџмента банака у протеклих неколико година.

Организовани криминал Крговићу није дозволио да ради

• Да ли мислите да Савјет ЦБЦГ и Централна банка као институција имају снаге да се у постојећем саставу одупре притисцима извршне власти и, уочи сад већ сасвим извјесних смјена и промјена у ЦБЦГ, што конкретно ураде?

- Ово није Централна банка слободне, демократске и правне државе, већ Централна банка приватне државе. Већ приликом самог оснивања Прве банке Црне Горе када је дошло до великог прилива готовине ЦБЦГ је требало да реагује. Оправдање се најприје налазило у недостатку адекватне правне регулативе. Предложеним амандманом смо својевремено покушали да заштитимо улогу ЦБЦГ, а све у складу са стандардима Базел 1 и Базел 2. Међутим, Закон је измијењен на штету ЦБЦГ јер је она остала без инструмената да може уредити финансијско тржиште. Након што је бивши замјеник директора за контролу банака Горан Кнежевић поднио оставку то је требало да уради и предсједник Савјета Љубиша Крговић. То је била права реакција једног гувернера којем организовани криминал није дозволио да управља финансијским тржиштем и спроводи банкарске реформе. Покрет за промјене га сада подржава али напомињемо да је још прије двије године требало да реагује.

Нарушавају читав финансијски систем

• Шта би могао бити излаз из постојеће ситуације и тог зачараног круга дугова и нелогичности у банкарском сектору?

- Рак- рана црногорског банкарства је Прва банка Црне Горе која нарушава читав финансијски систем и држава са њом мора нешто брзо да уради. Постоји уобичајени модел да држава национализује ту банку, реорганизује банку самостално или уз помоћ стратешког партнера на начин што би био одвојен здрави дио те банке од болесног. Нажалост, тај здрави дио је мали тако да би држава требало да покрене поступке банкрота фирми –дужника Прве банке и из њихове имовине наплати кредите које та банка сада не може наплатити. Проблем може бити што међу клијентима те банке има компанија Шарића и Суботића и оне могу бити предмет наплате од стране Србије и других држава које против њих двојице покрећу кривичне поступке. Такође, међу клијентима Прве банке има доста министара у Влади Црне Горе, градоначелника и функционера ДПС-а који су посредством компанија које су користили као параван узимали кредите. Због тога постојећа Влада не може да донесу ту одлуку, али нека нова би врло брзо могла да раздвоји добро од лоше активе банке. Дио клијената Прве банке су у зони организованог криминала и да постоји правна држава запљеном њихове имовине држава би могла да добити значајна средства вјероватно већа од износа кредита који они дугују овој банци.