Светска криза и судбина евра
Према Лисабонском споразуму о реформи ЕУ, на Европски савет су положена најшира овлашћења. Управо он је форум за политичке дискусије на највишем нивоу у кризним ситуацијама и превладавање неслагања између држава чланица ЕУ. Дуго, а Европски савет формално постоји од 1974. године, неопходности за овекво кризно реаговање није било. Пажња Брисела углавном је била концентисана не унутар, а ван граница организације - на Балкан, Русију и друге земље Источне Европе и ЗНД. Ипак сада пред ЕУ без претеривања стоји задатак сопственог политичког и посебно економског опстанка, сматра руководилац Одељења за општеевропску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.
Главни проблем данашње ЕУ види се у томе што је најјача светска финансијско-економска криза последње две године директно дотакла Европу. Главни фактори ове кризе су пад традиционалне иднустрије у земљама чланицама, њена тесна зависност од енергената ван граница континента, скупи социјални модели и програми, неопходност интеграције нових чланица у свој систем, које очигледно нису допринеле стабилности ни економије ЕУ, ни његове јединствене валуте.
Док је светска економија расла, Бриселу је полазило за руком да држи ове проблеме на нивоу затворених консултација у оквиру Европске комисије. Ипак требало је да се пољуљају светски финансијски центри (САД, нафтне монархије Персијског залива и земље Југоисточне Азије) па да европска економија почне да се руши. ЕУ није Америка. То је конгломерат држава разног нивоа. И овде је немогуће оперативно на председничком нивоу рализовати антикризне мере вредне на милијарде. Социјално-економски проблеми у Грчкој и Мађарској су постали фактор заоштравања предизборне борбе, пољуљана је економија Шпаније, Португалије и Италије - и постало је јасно да је ЕУ време да се бори не за просптеритетну Европу 2020, већ против ефекта домина који се шири. У Немачкој су већ повезали мајску оставку председника Хорста Келера са његовом опозицијом владином програму дотације Грчке. А победа фламанских сепаратиста на изборима 13. јуна у Бриселу директна је последица националног модела прерасподеле пореских сума из економски развијене Фландрије за потребе мање развијене Валоније.
Растуће неповерење европљана у институције ЕУ заједно са активизацијом сепаратистичких тенденција - тако је ЕУ пришла свом актуалном самиту, каже Дмитриј Данилов.
- Извор
- Восток
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Компанија НИС, Фондација СОС Дечија села Србија и њихов Центар „Јаки млади“ организовали су едукативне радионице намењене оснаживању младих које подржава ова организација, као и младих који долазе из...
Изабрани председник САД изразио је негодовање због „преварних“ тарифа за пролазак кроз канал и обећао да ће осигурати да трговачки пут не дође у „погрешне руке“.
Ловац F/A-18 оборен је у инциденту „пријатељске ватре“ који је изазвала ракетна крстарица USS Gettysburg изнад Црвеног мора, саопштио је Пентагон убрзо након објављивања саопштења о још једној успешној...
Александар Вучић тврди да ће премијер Словачке Роберт Фицо посетити Русију, док се Београд припрема за изазове у снабдевању гасом.
Одлазећа администрација председника САД Џозефа Бајдена чини све како би осигурала да новоизабрани председник Доналд Трамп не буде у могућности да олакша успостављање мира у украјинском сукобу након повратка...
Остале новости из рубрике »