Завирите у тајни град краља Александра

Тајни подземни град где је у случају рата требало да борави државни и војни врх Краљевине Југославије са елитним гардијским јединицама почео је да се гради 1931. године у пећинама крај Малог Зворника. Приступ плану подземног комплекса који је носио шифровано име “Камена девојка” имало је свега петоро људи у Краљевини. Подземни лавиринт су копали и бетонирали робијаши, довођени и одвођени ноћу, тако да нису знали ни где се налазе, ни шта граде.

Радови започети у време доношења “октроисаног устава” и усвајања “интегралног југословенства” као државне идеологије обустављени су 1934. после убиства краља Александра у Марсељу. До тада је изграђено 75 просторија и неколико километара саобраћајница које их повезују, као и систем за водоснабдевање. Да је комплекс требало да се простире на много већој површини, указује један од ходника дужи од 20 километара.

Подземни град је све донедавно био тајна, чак и за житеље Малог Зворника. Локална власт проценила је да је реч о врхунској туристичкој сензацији и инвестирала новац у осветљење. Тренутно је око километар и по ходника подземног утврђења доступно посетиоцима, који у њега улазе кроз једна од 12 челичних врата лавиринта укопаног у планину Борању.

Ходници окренути ка Дрини релативно су уски да би у случају потребе могли да се лако затворе и бране, али у дубини планине они се шире и претварају у саобраћајнице с платоима које су могле да служе као зборна места јединица стационираних у склоништу и простор за складиштење оружја и борбених комплета муниције. Ипак, тачна намена и план коришћења остали су до данас непознаница, јер документи о овом тајном пројекту досад још нису откривени.

Подземни град је употребљен само једном, током Априлског рата 1941, када је овде током два дана боравио млади краљ Петар Други. Од 7. до 9. априла 1941, овде се и практично распала последња нада о одбрани Југославије. После седнице владе у подземном граду, хрватски политичар Влатко Мачек отишао је у Загреб и 10. априла, кад је проглашена НДХ, путем радија позвао Хрвате на лојалност Трећем рајху и Анти Павелићу.

Гости посећују просторију у којој је одржана судбинска седница југословенске владе. После ње је државни врх непостојеће земље наставио пут ка Хан Пијеску, Палама и Никшићу, одакле је авионима побегао у емиграцију.



Ни у сали за седнице, ни у другим просторијама нема намештаја, јер је опљачкан током и после Другог светског рата. Покрадено је све што се могло однети, укључујући електричне и водоводне инсталације и три масивне украсне “краљеве чесме” које су по неким тврдњама биле позлаћене.

Митови о благу које је за собом овде оставио двор били су изазов за трагаче за благом који су ископали отворе на зидовима многих просторија. Највећи су они у подземној војничкој цркви, која се препознаје по скромном орнаменту дуж зидова и простору предвиђеном за олтар.

Дуж ходника су на челичним гредама остали вентилатори из предратног времена чија је намена била да обезбеде равномерну циркулацију ваздуха из скривених отвора у стени. Вентилациони систем никад није укључиван, па је вода која се процеђује кроз стене направила минијатурне сталактите и сталагмите. Подземни град је јединствено место на коме се може видети како буквално расте пећински накит којег је највише у просторијама које су напуштене пре подзиђивања армираним бетоном.

У општини Мали Зворник кажу да атрактивни лавиринт у стенама привлачи посетиоце, али их ускоро очекују и на врху брда Орловина изнад града.

- Археолошка екипа др Дејана Радичевића је на Орловини открила огромну византијску тврђаву из 6. века и србски град из 9. века - каже Зоран Јевтић, председник општине. - На брду већ постоје добре пешачке стазе које ћемо додатно уредити и обезбедити видиковце с којих се пружа фантастичан поглед на клисуру Дрине. Археолози ископавају монументалне објекте, као што је црква дужа од 30 и шира од 20 метара.

Ужи градски простор заштићен бедемима који су се с Орловине спуштали до Дрине (где се налазила и лука) обухвата око 14 хектара. То овај град чини једним од највећих које је Византија подигла на територији данашње Србије.



Тврђава на Орловини, као и низ сличних, запустела је крајем 6. и почетком 7. века, када је наступио прекид живота до раног средњовековља.

- Материјал који је пронађен у овогодишњој кампањи показује да су овде у 9. и 10. веку живели Срби - каже др Радичевић. - У Летопису Попа Дукљанина записано је да је србски владар Часлав имао сукоб с Мађарима у Дринској жупанији. Може се претпоставити да се овде налазио Часлављев град.

ЗАБРАЊЕНА ОДБРАНА СРБИЈЕ

До данас није пронађен документ на основу којег је заустављена изградња подземног града после атентата на краља Александра у Марсељу. Војни историчари тумаче стопирање пројекта притиском хрватских политичара који су се противили да се командно место налази на територији Србије, уз Дрину. Априлски рат 1941. вероватно би се одвијао другачије да је подземни град био довршен и попуњен предвиђеним бројем србских војника. У том случају НДХ не би могла одмах да се прошири на Подриње, нити би војници из Србије остали одсечени у непријатељском окружењу.

Борис Субашић,