Гонкурову награду добио Матиас Енар за роман Компас

Најпрестижнију француску  књижевну награду  за  2015. г,  Гонкурову (le Prix de l'Academie  Goncourt  2015.)  добио је   43.   годишњи Матиас Енар  (Mathias Enard) за роман „Компас“ (Boussole)  у издању  Actes Sud.

Награда се додељује на основу  гласања десеточалног жирија Акедмије Гонкур на специјалном заседању  које се одржава у париском хотелу  Друан (Drouant).  Сваки академик има по један глас који може дати само једном кандидату,  а само предсеник Акдемије распоалже са два гласа.  Матиас Енар је добио шест гласова чланова жирија.

У ужем избору су порд победничког била још три   романа:  „Титус није волео Беренику“  (Titus n'aimait pas Berenioce) Натали Азуле, „Преовлађајући“  (Les Preponderants)  Хеди Кадур, „Та земља,  која личи на тебе“ (Cet pays qui te ressemble) Тоби Натане.
 
„Компас“ је прича о аустријском музичару и његовом путовању по Блисом Истоку.  Како истиче Агенција Франс Прес, у свом амбициозном роману „Енар покушава да  ослободи наша сазнања  о Истоку од западних клишеа.“

„Компас“  је десета Енарова књига.  Године 2010.  његово дело „Испричај им о биткама, краљевима   и слоновима“ (Parle –leur  de batailles,  de rois et d'elephants) добила је Гонкурову студнетску награду. Jош једну Гонкурову  награду,  овог пута, по избору земаља Истока ,  Енар је добио 2012.  за књигу „Улични лопови“  (Rue de voleurs).

Посато помало Арапин

„Кад сам био дете,  маштао сам да путујем и да упознајем нови свет“,  каже лауреат овогодишњег Гонкура.  

„Затим сам дуго живео на Блиском Истоку,  проучавао тај регион, учио арапски и персијки. Са страшћу сам проницао у арапску и персијску књижевност. И временом она је постала део мене. Могло би се рећи  и да сам  постао помало Арапин.

Желео сам да покажем разноврсно богатство тога света. Да  тамошњи свет није јединствен,  да постоји много светова  источно од Европе или јужно од  Средоземног мора. Истамбул,  Дамаск, Бејрут,  Каиро, Тунис,  Алжир-све су то различити светови. У Европи понекад  то заборављамо. Изгеда нам да је тамо све исто и  да је све је подједнако опасно.  Иако у стварности није тако.  На првом месту –то је огромна разнообразност   народа, култура,  језика, па чак и религија“, изајвио је Матиас Енар,  а пренели француски медији и портали.


Бранко Ракочевић