ОТАЏБИНА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА ПЕСМА СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ

 ОТАЏБИНА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА ПЕСМА СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ 

ОТАЏБИНА ЈЕ НАЈВАЖНИЈА ОД СВИХ РЕЛИГИЈА

Генералу Полиције др. Братиславу Дикићу који је током противтерористичке акције 04.06.1999. године на Косову и Метохији тешко рањен  

Брушим речи рубин небрушени , капљом крви што божур залива,

из крвотока вечних божуришта , Извориште , Исток да проклија .

Шкољку коју отворићу сада у њој има хиљаде бисера ,

сваки бисер љубав божанствена , та шкољка је срце и сунце што просија .

Не мирују звери крвожедне , маскиране у троглаве змије ,

ал ја не дам Косово светињу , ни угравирано име свете религије .

Опет змија мења кошуљице , ко птица перје склона митарењу ,

хранилиште орлушинама биће, ко на силу покори ми земљу .

Хтели лелек, живот заустављен , да занеми и певање птица,

нек му језик упадне у грло, нек удави се змија подмуклица.

Капље крви претачем у риме , које свету земљу заливаше ,

хајдучица , детелина горка , Светогорка на њој исклијаше .

Где гинули су људи од нељуди , ко расуто семе и разнето ветром

у кљуновима птица , из њихове крви из бескрвне вене ,

румен са истока умивен у сузи у име слободе и молитве неме .

Надживеће љубав , веру , наду , све и урлик и јецај и рат и векове .

Крвопији мучилиште ће да преседне , надживеће Мир -немире ,

никад пред ратовима да не поклекне , замахнуће крилима бели голубови,

гледајући са висине поскоке, бориће се људи против окова и тамнице,

надживеће љубав и мир, време и невреме и предстојеће векове.

Храбри се бранитељ борио смело, у очи смрти погледао,

без ногу оста Косово непокорено, али не клечи ,

не клецају колена онима који ногу немају ,

нити они клече, нит се домовине одричу , ни бесмртних

мртвих Срба из "жутих кућа" смрти ...

На срцу ожиљци у маскираним временима

и молитва Василију Острошком у невременима .

И имам  противотров против змија отровница- терориста,

а то је вера, мир , слобода и љубав искрена чиста .

Кад се на исукане сабље осмехнеш, из погледа пупољци изникну ,

не устукнеш и не поклекнеш, кад се на њихов кукавичлук ,

храброшћу подсмехнеш, смели брањениче ,

кад ти  видарица песмом траварице рањениче, ране извида ,

теби који бориш  се за слободу и зору која засвиће

и свако голуждраво птиче , за свако праскозорје и сваку колевку .

Свака капља твоје крви брањениче, мастило је којим се исписује име ,

име слободе и име мира .

Љубав према мајци домовини , супростављајући се свима који нас

означише са мртворођенима , из костију крајпуташа клија ,

Љубав је најважнија од свих религија . Отаџбина је најважнија од свих религија !

Славица Јовановић новинар и књижевник

из књиге "Песмодари мира " 2015 . године