Камера у хемијској оловци

Пријемни испити почели на свих седам државних универзитета. – На Београдском сајму полагало око 800 кандидата, професори уз помоћ „ометача” проверавали да ли неко у току испита користи мобилни телефон.

Београдски сајам јуче је био најврелији део престонице, јер је, у Хали 14, око 800 матураната полагало пријемни испит за упис на Електротехнички и Физички факултет. Пријемни испит јуче је почео на свих седам државних универзитета и трајаће још данас и сутра.

На Сајму су највећу гужву направили – родитељи. Када су потенцијални бруцоши ушли у салу, родитељи су се гурали око улаза покушавајући да виде где су села њихова деца и да им још једном махну или их усликају за успомену. Асистенти, који су дежурали, с разлогом су негодовали констатујући да пратиоци само повећавају нервозу кандидатима. Чим су тестови подељени, сви посматрачи су морали да напусте улаз, а они су се потом распоредили по хладовини око Сајма.

На столовима, испред кандидата, налазила се само лична карта, флашица воде и оловка, које су, из сигурносних разлога, поделили организатори.

– То смо урадили, јер смо чули да могу да набаве оловке које имају уграђене камере којима снимају тест који неко други може јасно да види на екрану. На тај начин њихови „сарадници” им решавају задатке и уз помоћ мобилног телефона, који је повезан са бежичном бубицом, диктирају одговоре. Да бисмо избегли непријатне ситуације дали смо им наше оловке и покупили мобилне телефоне – објашњавају дежурни професори и додају да ће, уз помоћ ометача, у току трајања испита проверавати да ли неко користи мобилни. Иако су асистенти неколико пута прошетали кроз салу нису открили да је неко покушао да преписује.

Професор др Јелица Протић, продекан на наставу на ЕТФ-у, каже да су малобројни они који покушавају да користе недозвољена помагала.

– Ризик је велики, јер уколико буду ухваћени, аутоматски су дисквалификовани. Дежурни професори стално шетају између редова тако да је готово немогуће преписивати – каже професорка Протић и додаје да је већина њих веома „истренирана” и да добро знају шта смеју да раде.

Из тог разлога, ретко се дешава да неко заборави личну карту. Уколико до тога дође, фотограф на лицу места слика кандидата који после доноси своје документе и доказује свој идентитет.

Пре почетка испита професор др Миодраг Поповић, декан Електротехничког факултета, пожелео је срећу свим кандидатима и изразио наду да ће сви они једног дана бити колеге инжењери. Према његовим речима, од 859 пријављених кандидата – 20 одсто чине девојке.

Ана Јеличић из Београда жарко жели да упише ЕТФ, јер је занимају рачунари и програмирање.

– Не мислим да је то „мушки факултет” и они који то мисле имају велике предрасуде – рекла је Ана док је седела на свом месту чекајући да добије тест и види задатке које ће наредна три сата решавати. Каже да уопште нема трему, а од новембра је похађала припремну наставу на факултету.

За разлику од ње, док је превртала оловку у руци, Катарина Иљазовић из Београда је прокоментарисала да јој страх од испита повећава гужва око ње и гомила људи.

– Уопште нисам била узбуђена, али сада ми није добро. Спремала сам се од јануара за пријемни и то у једној приватној школи. Волим природне науке и знам да ћу, уз помоћ овог факултета, моћи да нађем добар посао – сматра наша саговорница.

Ивана Гојковић из Ћуприје, студент завршене године ЕТФ-а, на испит је допратила брата Војислава. Признала је да је поприлично нервозна јер је месец дана вежбала са Војиславом припремајући га за испит.

– Запоставила сам своје испите, али надам се да ће се труд исплатити – каже наша саговорница која долази из породице у којој се заинтересованост за електротехнику преноси са генерације на генерацију.

Татјана Ивковић из Костолца све ово преживљава други пут заредом, јер је њен син Милан и прошле године безуспешно покушао да се упише на ЕТФ.

– Прошле године се није спремао за упис, а сада је озбиљно „загрејао” столицу. Први пут је имао велику трему, а сада му је мало лакше. Надам се да ће имати више среће. Полагаће пријемни и на Машинском факултету, па ће ваљда негде да се упише – каже Татјана Ивковић.

Тест који је подељен кандидатима и ове године је изашао из пера професора математике Ненада Цакића који је задужен за овај испит од 2003. године.

– Покушавам да ускладим задатке који не би требало да буду ни превише лагани, ни превише тешки, већ осредњи, како би кандидати показали своје право знање. Већини је најтежа тригонометрија и вероватноћа – каже професор Цакић.

Прошле године је последњи примљени кандидат на самофинансирању имао 52 поена, а на буџету – 67, а, процењује се да ће сада борба за индекс бити жестока, јер је јуче чак 150 кандидата имало све одличне оцене у средњој школи. Кандидати су прво полагали математику, а данас ће, уколико буду желели, радити тест из физике. Приликом сабирања бодова у обзир ће се узимати тест који су боље урадили.

Из велике хале први је ишетао Игор Билановић из Београда који је прокоментарисао да задаци нису били ни лаки ни тешки. Мало га је намучила комбинаторика, док Владимир Русовац из Зрењанина, који је завршио Математичку гимназију, није успео да реши задатак из тригонометрије. Најопуштенији од њих био је Дарко Поп из Старе Пазове који је сигуран да ће бити примљен на одсек за софтверско инжењерство.

– Дошао сам тотално опуштено на испит, јер сам знао да ћу добро да прођем. Увек сам био најбољи у програмирању и тиме желим да се бавим – каже Дарко и додаје да му је највише сметала врућина. Иако је време било пријатно, кад узмеш тест у руке и почнеш да радиш – истиче Дарко, температура мора да порасте.

Према мишљењу наших саговорника, тестове може да реши просечан ученик, али само уколико је редовно учио.

Резултати испита биће познати у петак у 9 часова, а тог дана ће незадовољни кандидати моћи да поднесу жалбе које ће разматрати специјална комисија.