Русија кључна у решавању сиријске кризе

Русија може да одигра кључну улогу у политичком решавању сиријске кризе, а Европа треба тога да постане свесна како би могла да реши проблем са избеглицама, пише норвешки лист „Дагенс нариншлив“.

Миграциона криза коју сада преживљава Европа може да буде решена једино успостављањем стабилности у земљама из којих избеглице долазе. Судећи по свему, међутим, Европа за сада није свесна да треба директно да сарађује у успостављању мира и поретка у најближим регионима. Истовремено, Русија је од почетка схватила важност одржавања стабилности на Блиском истоку, наводи лист.

Још 2013. године Русија је решила проблем у вези са хемијским оружјем које је наводно примењивано у Сирији. Тада се Москва договорила са председником Сирије Башаром ел Асадом о хемијској демилитаризацији, коју су САД првобитно желеле да постигну применом силе. Сада Руска Федерација помаже Асаду у борби против терористичке организације „Исламска држава“, подсећа лист.

„Дошло је време да Запад прихвати да ће ради мирног решавања сиријске кризе Асад неко време остати на власти. Најважнији задатак сада јесте постизање мира и стабилности. Али Европска унија инсистира на Асадовом удаљавању са власти. То није превише мудро, јер Европа није спремна на војно уплитање у сукоб, а због тога нема никаквог утицаја ’на земљи‘“, пише у чланку.

Неопходно је учинити све како би се спречило понављање либијског сценарија у Сирији. Либија је од релативно стабилне земље претворена у државу у којој цветају терористичке организације. Решавање ситуације могуће је само усвајањем политичког решења, указује норвешки лист.

„Русија овде има одређену дипломатску улогу, а сада, након закључивања споразума о иранском нуклеарном програму, свој допринос спреман је да да и Техеран. И САД и Саудијска Арабија треба да буду спремне да то учине. И Европа која ништа не одлучује, која само гледа оно што се дешава, седећи у свом дворишту, сада је дужна да активно подржи такво политичко решење“, наводи се у чланку.

Европске земље не желе „да прљају руке у свету реалне политике“, али поступају аморално, пребацујући на друге сву одговорност за решавање ситуације у оближњим регионима. Европска унија ће ипак сама морати да научи да контролише сопствене границе и да обезбеди стабилност, јер САД са све мање воље решавају њене проблеме, сматра лист.