Шта значи данас бити писмен

На иницијативу УНЕСКА  сваке године се 8.  септембар  обележава као  Међународни дан писмености.  За тај празник посoтији дибар повод:  око 780 милиона одраслих на Земљи  не зна  ни да чита, ни да пише.  Али,  тврде есксперти,  и кад би то савладали,  те навике не би биле двољне за савремени живот.

Шта уставри значи данас  бити писмен?

Писменсот је поделила свет. Њен дефицит се као и раније посебно осећа у сиромашним земљама Африке и Азије. У развијеним земљама писменост  стреми се да  писменост  обухвата скоро 100 по сто  становништва.  У Русији је према подацима ОУН  већпстигнуто да је 97, 7 од сто становника описмењно.  Реч је базичним навикама – умењу да се чита и пише на матерњем језику.  Међутим у тим статистичким  „погледима на писменост“  сакривене су  многе подводне стене.  Међу њима је проблем ндеовољне писмености - кад човек  може да репродукује одређене реченице,  али  није у стању да  разуме  неке повезане текстове,  чак ни краће,  у виду инструкција или објаве. Научно се тај феномен  третира као  функционална неписменост.

Тако су истарживачи са Хамбиуршког универзитета  установили да је скоро сваки десети становник Немачке функцинално  неписмен (7,5 милиона  житеља). Та појава је далкомод тога да би била ртака,  али на ширем плану није изучена.

Међутим,  на дневни ред су,  тврде експерти,  дошли нови изазови,  па отуда о писмености више не можемо  говорити у једнини,  него у множини.

-Од човека се данас захјтева  неупоредиво више него пре да би он могао да  осећа  самопоштовање.  На делу је  правна,  финанасијска писменост - рекао је за моксовски „Агањок“ (Огонек)  Ачександр  Асмолов,  директор  Федералног института развоја образовања. - Али најпре би било потребно  да се  разјасни  лингвистичка писменост. Она не подразумева само знање матерњег језика.  Лествица је подигнута  више.  Писмен  човек је данас онај који је савалдао набвике општења  међу којима и неговорна правила.  Саврмени свет је отоврен  и у њму живе људи који теби нису слични. И сдашањи миграциони процеси само појачавају  за таквом писменошћу,  писменошшћу комуницирања,  истиче профефсор  Асмолов.

И уопште, примање знаковних система није нимало  тако просто као што то изгледа. Напоредо са  „обичном“  писменошћу,  (умењем да се разуме текст),  у свакодневном животу је важна и визуелна псименост спсобност читања и фразумевања карата,  таблица,  фотографија,  видеа,  чак и језик тела.  Први оут су научници још 1960-их година истицали  неоходност учења тим навикама и вештинама.  Али се није отишло даље од идеје,  попто у тио време  визуелизација информација  као тенденција  тек што се почела интезивирати, док формат мулитимедија кад су чињенице представљене у виду текста,  слике,   звука,  постају све популарније у свету. 

Специјалисти примећују да   очигледност информација све снажније сужава простор  машти  што  се посебно одражава на   младо покољење. 

Старт  свим овим процесима  дала је мaсовна компјутеризација и развој интернета. Почевши од 1990.  кад је Мрежа почела  да се шири по планети,  појавио се   појам    компујтерске писмености,  а за њим дигитална писменост (умење  руковања разноразним  дигиталним уређајима.  Сада од тих навика зависи много у  свакоде ном животу,  а посбено    радно устројство.  Тако на пример,  по статистикама,  портала HeadHunter,  у више од 90 од сто конкурса за засошљавае нових радника се тражи  владање  компујтером.

Уосталом, дигитална писменост  не само што је неопходна,  него она даје и  одређена преимућства  у свакодневном животу.  Тако  онлајн–услуге  омогућују  не само да се не чека у реду  у држвним надлештвима  или у банкама,  или пак куповина преко интернета,  него је то неретко и шанса да се економише.

Компанија Comscore  наводи свеже податке о размери  аудиторијума руског интернета (рунет):  сада она броји 80,1 милиона кориосника,  урачунавајући оне који  се на мрежу укључује и са обичнох компјутера и са  мобилних уређаја.

Међутим,  како је показало истраживање  које је спровела Организација за еконмкси развој и сарадњу,  број компјутерски непсиених Руса је и даље велики, а међу њима преовлађују становници старијег покољења који  нису у шкјоли стекли информатичко образовање.  Али,  и за њих  се нашло решење:  по целој земљи су отворени бесплатни течајеви за  компјутерско описмењавање.  Тако је  крајем лета у 
Казању одржан   пети  међународни шампионат пензионера у познавању компјутерске писмености на коме су учествовали „витезови трећег доба“ не само из Русије,  него и  из  Белгије, Финске,  Пољске,  укупно 150 учесника.  Најстаријим учесник је имао 79 година.  Поред електорнске презенмтације о себи,  такмичари су  демнсотрирали умешност влдања и оришћења комјутерске технологије.

Али,  како примећују експерти,  за XXI и то је мало.

Следећи ниво је  информациона псименост (користи се и други термин: медијаписмност).  За разлику од комјутерске писмености  која обухвата пре свега технички аспкет,  медиапсиемнсот  акценат ставља на  садржај.

Јосиф Дзјалошунски, професор Факултета  медиокомуниакција на... је у изјави за „Агањок“ рекао:  „На човека се данас обрушава сувише много информација,  које он,  једноставно речено није у стању да  свари. До недвно се губило много времена и снаге да се добије информација,    а данас   настају   проблеми  кад је  треба  проследити.  Осим тога саврмени тренутак дитира неопходност да се увек буде у  току догађаај и да се зна шта се и где ешто догађа.

Као резултат таквог стања ствари,  човек се неизбежно птетвара у роба  информацоних токова према којим није у стању да се одреди,  и,  што је најважније,    да буде начисто  чему може,  а чему не може веровати.“

Према томе,   упозорава експерт,  „важно је научити да се брзо  и ефективно  користе  информациони ресусрси,  како радационалним,  сресвима јавног коунонуцирања,  тако и  новим-интернетом,  односно његовим друштвеним мрежама“.

Треба истаћи да су у скандинавским земљама  у  оквиру школских  ситема на свим образоивним степенима, уведени као сегмент наставног плана и програма курсеви медиаписмености.  На чсовима се поред осталог учи  и ако се оспосбити  за заштиту од нежељених утицаја интренета и одолети покшајима претварања у објекат манипулације. 

Ипак,  да би се стекла писменсот на саврменом нивоу,  непходно је поечти од  читања и писања,  подсећају експерти.

Тим пре  што се,  саглсно резултатима  истраживања  ОЕСР, писменији људи се боље и брже прилагођавају  и адаприрају дигиталној ери  која је већ наступила,  само је,  како песник Миљковић рече,  треба препознати.


Бранко Ракочевић