Одавање почасти жртвама у Тузли 15. маја

Осамнаест година од злочина над војницима ЈНА у "тузланској колони" биће 15. маја обиљежено у Тузли и у Бијељини, изјавила је данас предсједник Пододбора за обиљежавање годишњице страдања војника у тузланској колони Бранка Шљивар.

Она је данас у Бијељини, након сједнице Пододбора, рекла да ће стотињак људи 15. маја у 8.00 часова испред зграде бијељинске општине аутобусима кренути у Тузлу, гдје ће први пут бити обиљежена годишњица страдања војника ЈНА 1992. године на Брчанској малти.

"Пододбор је данас договорио техничке детаље који су били потребни како би што успјешније реализовали овај догађај. Пред сједницу у Бијељини посјетили смо и Тузлу гдје смо од представника кантоналног МУП добили потврду да ће скуп, чији почетак је најављен за 10.00 часова, бити обезјеђиван, те да нема разлога за забрану, посебно због онога што смо ми навели у писму намјере - да долазимо у мирну шетњу са бијелом ружом и упаљеном свијећом, те одржавањем краћег вјерског помена", појаснила је Шљивар.

Наводећи да представници МУП-а Тузланског кантона нису имали никакве примједбе на писмо намјере, Шљиварева је додала да су захтјеви за приство скупу поднесени и хитној медицинској служби Тузле, као и ватрогасцима.

"Све остале детаље договорили смо са људима из кантоналног МУП-а који ће обезбјеђивати скуп од Бањ брда до уласка у Тузлу, до Брчанске малте, односно те релације на којој ћемо се према договору кретати", рекла је Шљиварева и додала да неће прецизирати тачну маршруту из безбједносних разлога.

Она је рекла да за сада не постоје никакви наговјештаји о било каквим негативним појавама у вези са одржавањем скупа и да ће бити обавијештени о свему што би евентуално могло да угрози планирани помен.

"Са нама су данас у Тузли били и припадници МУП-а Републике Српске који су са колегама из Тузланског кантона размијенили оперативне податке на техничком нивоу. Представници МУП-а РС пратиће нас до Бањ брда, одатле МУП Тузланског кантона, а у повратку обрнуто. Надамо се да ће све протећи као треба", рекла је Шљиварева.

Шљивар је додала да ће се 18. годишњица страдања војника ЈНА у "тузланској колони" обиљежити у 12.00 часова на Градском гробљу Пучиле у Бијељини, те да ће након парастоса жртвама бити одржан и округли сто о овом догађају у згради бијељинске општине.

Славко Новаковић, један од војника ЈНА који је преживио злочин у "тузланској колони", рекао је да је обиљежавање страдања на мјесту злочина у Тузли веома важан догађај и истакао да су остали преживјели војници и породице погинулих захвални Влади РС што је омогућила да се први пут у Тузли обиљежи страдање војника.

Новаковић је истакао да је на Брчанској малти почињен страховит злочин на који треба скренути пажњу и додао да треба убрзати процесуирање одговорних за тај масакр недужних војника.

Према његовим ријечима, најодговорнији за масакр у "тузланској колони" је градоначелник Тузле Селим Бешлагић.

"Без њега тамо се не би ништа ни догодило, он је био најодговорнији и мора доћи пред лице правде. Његово кретање је ограничено само на БиХ и сигуран сам да ће одговарати кад-тад", рекао је Новаковић.

На Брчанској малти 15. маја 1992. године погинула су најмање 92 војника, рањена најмање 33 припадника ЈНА и уништен већи број војних и санитетских возила.

Овај датум је до прошле године обиљежаван у Бијељини, а од ове године, на иницијативу Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица Владе РС, годишњице свих страдања биће обиљежаване на мјестима страдања.

Случај "тузланска колона" покренуо је 1999. године Савез логораша РС.

Тужилаштво БиХ објавило је у децембру прошле године да је прекинуло истрагу против Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона".

Шеф Посебног одјељења за ратне злочине овог тужилаштва Дејвид Швендиман тада је навео да је истрага у том предмету спроведена у складу са законом, те да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против осумњичених за злочине над припадницима ЈНА који су се повлачили из Тузле 15. маја 1992. године.

У Београду је за тај злочин на 12 година осуђен Илија Јуришић . Према оптужници, Јуришић је као високи старјешина МУП-а БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбједности Тузла, а након пријема наредбе за напад од свог претпостављеног, свим наоружаним јединицама бошњачко-хрватске стране издао наредбу за напад на колону ЈНА која се 15. маја 1992. мирно повлачила из тог града.

На основу те наредбе, распоређени снајперисти у оближњим зградама прво су пуцали и убијали возаче војних возила, тако заустављали возила и њима блокирали даљи пролаз, а потом пуцали и убијали војнике у тим возилима који нису били спремни на борбу и пружање отпора, наводи се у оптужници.

Хашки трибунал је у случају "тузланска колона" за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.