Нуларица

У Бањи Ковиљачи су их барикадама направљеним од буквара и уџебинка за III разред Познавање природе и друштва,  као и Белешкама из Грађанског вапситања отерали,  онда су власти намеравле да их као привремено расељена бањска лица населе у касарнама у Алексинцу,  али су  тамошње структуре  гладних  и преко подземних полтичких вода жедне  преведених лица са бирачких спискова,   посттвили барикаде од печурака одгајаних у лагумима касарнског комплеска  ШУ НАТОВАЦ И.

Касарне пренамењне за расаде демократских изданака

У Алексинцу су,  међутим,  запретили да неће коракнути ниједан корак   даље ка Европи,  ако  у касарне,  пренамењене за расад садница демократског  благостања, буду  настанили азиланте,  којима иначе свака част и чест,  али у овом рударском граду већ одавно немају ни амфоре за причест.

„Па шта ћемо у Европу без њих,  паћеника из Алексинца,  зар нисмо одчлучили да се у обећану земљу једне ЕВРОсеЗОНЕ преселимо сви заједно,  па ако треба и са азилантима,  и са Тачијевим тапијама, матичним книгама, дипломама,  царинским печатима на шиптарском језику и писму,    администартивниим прелазима као државним границама,  је  ли тако,  даме и господо,  поштовани грађани?”,  упита актуелни владалац  без граница  земље ДСрбије,  која је некад, макар колико то данас изгледало чудно,  имала своје државне границе.

-Тако је! - одјекну цвркут евроатлнатскпг   чеда,   из првог реда, тренутно базираног на Вучјем долу

И Вук Драшковић – Даничић,   који ћуд мења за евре, а  длаку за доларе,  спада у ту владајућу елиту,  јер је заклетву положио   Титу,  кад је, како каже, био мали,  али његове бивше присталице (других и нема осим бивших)  стално понављају   да нема куд мањи него што је данас,  а смањио се чим    је и престао да  изводи  перформанс на Равној гори под насловом „Међе Вука Манитога“.

Вук Драшковић-Даничић престао да изводи перформанс на Равној гори „Међе Вука манитога“

Био је,  тврди,   приморан да одустане од те четничке инсталације, јер се уплашио да га страже  Ђенрала Драже не би   пустиле да приђе, иако је успешно маскиран брадом. 

Али се он и не једи због тога, него мирно с Чедом седи,  док га ЛДП гарда  из Охаја чува,  зато што Вук  Драшковић-Даничић увек мора имати  неку гарду,  која год била,  за њега је ДСпска доборовољачка гарда коју је основао, била,  а не зна се да ли је остала (то зна само Хашки трибунал) једина чуварица србских граница,  али су се одавно све СПО птичице не само спустиле,  него и утопиле у море.

Та манимо се Вука и његових Поганих међа

Та манимо се сад Вука Драшковића -Даничића  и његових Поганих  међа,  макар колико маните биле,   бар док не пропратимо дешавања о којима нас обавештава РТВ ДСтара Пазова (в.д.директора и гл. уредника Милош Лазић, мада га оглашавају као директрора) у којима свако добронамеран може наћи понешто манито,  али нека га причува бар до избора,  ваљаће му, („искористи своју манитост  и употреби је!“,  ко се још не сећа овог сочног изборног савета нашег демократског очињег вида,  Цесида?).

Општински јавни сервис РТВ ДСтара Пазова, која емитује програм на горње-средњетибетском језику  под слоганом:  „Ваше право је да и даље ништа не знате осим оног што власти саопште,  а ми пренесемо“,  у свом   разгласу у емисији „На жутом таласу“ је редовно  обавештавало своје драге слушаоце,  и још  милије (ако се може,  а не може) гледаоце,  са, према властима по жустрој критичности   препознатљивој,  оштрој, само овом жутом агитпропу својственој жестини, о покушајима да азиланти нађу коначно своје  привремено или трајно обитавалиште.

Касарна ШУ НАТОВАЦ II у Руми брендира Румски вашар

Неко је предложио да се азиланти удоме у  касарни ШУ НАТОВАЦ II у Руми,  али вам нећемо рећи од кога је тај предлог могао потећи,  јер бисте се,  како Матија рече,  одмах сетили ко је,  а ако питате да ли је то можда Румљанин  Влатко Ратковић,  председник Законодавног  одбора, Народне нам (и вама,  такође,  Скупштине),  одмах ћемо вас пријавити Гордани Ћомић да вам ускрати право  на реплику,  а ускраћенисте,  само тако,  али може бити и горе,  није ваљда,  ју наопако,  што би рекли Сремци.

На могуност да касарна у центру Руме,  окружена зградама средњих школа,  коју је као и све војарне у ДСрбији својевремено очистио од војске ДСрбски  министер војни,  курсиста ватогасног течаја другог степена у Охају,  носилац ордена  бакарног шмрка,  са сребрним млазевима Грицко- Белегиш, рок употребе ограничен,  изложеног у азилантском уметничком   склоништу „Бистра” (а неће ваљда „Мутна“), реаговали су Наши,  Ваши и Њихови,  које је у потаји соколио председник општине  Вуковић (Горан  Вуковић) истичући да је Рума брендирана као општина вашара,  и да је недопустиво да војарну макар и привремено запоседну азиланти пошто ће она послужити као изложбени павиљон за бренидрани вашар у Руми који је под заштитом УНЕСКА,  ЕУ и Пајтића доктора Бојана Риђег лично.

Азиланте тражио Јешић (Горан Јешич)

Смештај,  исхрану,  општински бригу, вакцинацију од свињског Томичиног грипа,  сувог Цветковићевог  кашља, уз   заштиту од сваке врсте насиља,    био  је  спреман азилантима да пружи   Јешић,   Горан Јешић, председник општине Инђија.Био је вољан да им  изда комплетан  пансион на недоређено вереме у насељу апартманских типова, власника  џипова,  изграђено за непознте купце у најстрожем центру града  по ценама које су постале за све осим за њега, Јешића,  Горана Јешића, кредиторе и инвеститоре најстрожа тајна.Комплетне услуге смештаја и општинске бриге о азилантима требало је по Јешићевим замислима да пеузму  покрајиснки и републички приступни фондови не чекајући приступ европским   све мутнијим и пресушенијим  поточићима,  који се претварају у пресахле са нешто поквшене сиће у центима  као најјачим ЕУ аргументима,  локве по којима је,  ако је ико,  он,  Јешић (Горан Јешић), газио,  а неизвесно је да ли и сада то чини,  јер се стално прави Тоша од Беча до Гладноша.

У међувремену је Јешић, Горан Јешић,  морао да отпутује у Америку,  што,   иначе,  често практикује,  па отуд у општинској химни Инђије и стихови: „Наш је   Јешић од челика / њега штити Америка”,  а са  пројектом „Азиланти овде и данас“ није стигао да упозна своје сараднике,  које иначе увек упознаје са свим својим идејама и  плановима,  али тек пошто буду остварени,  а  уколико дође до краха,  што се редовно дешава,  он се прави не Енглез,  мало је то,  него прави,  правцати  Американац,  што он,  по сопствнеој уобразили делимично и јесте.

Иницијативу преузма  такође   један Горан председник - Јовић из Старе Пазове

Наслућујући да му смештај азиланата може донети велики публицитет и повољан предизбнорни лични,  а дакакао,  и страначки престиж не само у дстаропазовачкој општини него  у ДСрбији,  посебно у круговима блиским ДСрбској јуначкој,  сигурној кући фудбала,  која је на његову иницитатву и на локацији коју је он  самоиницијативно даривао и изграђена,  хаџи Горан Јовић,  као трећи председник из кадровског расадника жутих сремачких Горана,  почео је акцију лобирања,  агитације и пропаганде,  у потаји,  наравно,   очекујући да ће  она довести до маркетнишког бума,  што се и остварило.

Општина Стара Пазова – једина Трилатерала у ДСрбији
 
У маркетнишку операцију је,  као  и увек досад  у сличним  различитим приликама,   укључен комлетан   председников агитационо пропагдни врховни и пратећи  штаб,   на чијем су челу в.д. директора РТВ ДСтара Пазова, затим  уредник официјелног му општинског   сајта,  што је само формално,  јер су сви медији у општини,  само странице једнственог информативног портала   хажи Горана Јовића,  његово лично инфоромативно обезбеђење.

Врховни и пратећи   штаб са  специјалном јединициом информтивног председниковог обезбеђења од истине и њених пратећих појава,  узрока,  а и последица,  обједињују са командном одговрошћу  Милош Јовић,  председников брат,  у кога је имао неограичено поверење прослављени  Багериста Џо,  затим Сава Николин,  лични председников декоратер, приоритетни буџетски коринсик,  познат као слуга (најмање) два политичка господара,  однедавно  заузет  увежбавањем улоге преседника Општинског одбора  СПС (Савиног покрета социјалиста)  на читајућим пробама   за представу „Проба,  љубав моја“ коју по тексту И инструкцијама Душана Бајатовића режира  Љубиша Милановић,  нестали шлан СПС од 1996.г. уз логистичку подршку шефа предсдниковог кабинета Зоран Смуђе,  чувеног по томе што није  фризирао извештаје Вилиликса зато што, а то је  што је опште позанто, не само што није фризер,  него то никад није ни био.

Трилатерална општина - аматера,  бизниса и спорта – АМБИС

По замисли агитационо-прпогадног штаба,  (Агитпроп) са којом се сагласио пре него се с њом и упознао и сам председник,  хаџи Горан Јовић, што иначе какарекетрише његово политичко  деловање да се унапред сагласи са решењима пре него се и упозна са њиховим садржајима,  а камо ли са узроцима и последицама,  главни маркетншки идентит општине оличен је у трилатерали: општина аматера,  (сви смо ми аматери у неку руку,  не разумемо се у своју струку),   бизниса и спорта -АМБИС.

Све општнске поглавице на  самиту о  насиљу у школама

И баш у време кад су сви општинске поглавице биле у једној основној школи која је усвајала програм борбе са насиљем,  а чија је иначе у политчким круговима фаворизована директорака  позанта по томе што се насилно пре неколико гоидна уселила (као самица) у  стан солидарности који је додељен једном њеном колеги (са децом),  стигла је вест  ће Кућа фудбала бити дата на располагање азилантима,  да  је та одлука добила сагласнсот највиших фудбалских и политичких инстанци (која је разлика) ДСрбије,  која треба да се почне примењивати  одмах,  (а да ли је и почела,  не зна се.)

Команда  из Бановине: уместо средњег прста који показујете азилантима,  сатавите прст на чело!

Кад је стигло наређење од владаоца  ДС Војводства србског  и мултинационалног,  Бојана доктора Пајтића-Риђег,   послато са владарског  трона из Бановине:  „Уместо што   показујте средњи прст азилантима,  ставите прст на чело,   било оно тужно или весело!”, припреме за прихватање азиланта у ДСрбској, јиначкој, сигурној кући  фидбала у ДСтарој Пазови  су биле у завршној фази,  али скриване од јавности:  акција је била толико тајанствена да неки од учесника у пројекту нису ни знали шта  раде.

Пошто потпредседник Извршног одбора  ФСС, због раније преузетих обавеза у Нишу,   није био у стању  да буде назочан,  одржана је први пут телефинска седница овог форума,  али, нажалост,  одсуствујући потпредседник није био доступан,  па је зато у крњем саставу донета једногласно одлука да се Бели двор ДСрбског фудбала уступи на располагање азилатима под условима који не морају,  бар засад,  бити објављени.

Елаборирао је члан Извршног одбора, дародавалац општинског земљишта за локацију ДСрпске фудбалске куће путујуће, председник АМБИС општине  ДСтара Пазова, хаџи Горан Јовић,  човек од посебног поверења предсдника ФСС,  фудбалског принца Томислава Караџића,   Томија К.,   и његова десна рука (у гипсу).

Од представника медија овој историјској седници ДСрбског  фудбалског политбироа присутвовао је једино Драган Бурсаћ,  спорстки радник и новинарски  предрадник,  уредник спортског програма  локалне РТВ  и лични Јовићев  аташе за  спорт,  омладину,  слободне ударце,  одложене преносе и промоцију  корнерских  заставица „давно заборављених  предака”.

У коминикеу који је усвојила фудбалска ДСрбска влада (ускоро у егзилу),  а пренела на црквено-енглеском дијалкету,   горње-средње тибетског  језика у службеној употреби,  медијски спонсор целог подухвата,  спорстка редакција  РТВ ДСтара Пазова, се  констатује:

„1. Сва  испитивања  спроведена уздуж и попркео аут- линије  светског јавног мњења  обавјеног и поред често  неприступачног медијског стења,  показују да је велики прилив азиланата у ДСрбију нагло  уследио  након отварања Белог двора ДСпрког фудбала у ДСтарој Пазови.

Ова  вест је изазвала толико сензација у свету да је може помрачити  само информаицја о изградњи прекоокенске флоте у Швајцарској,  у Берну,   највећем светском бродоградилишту.

Јер је општепозанто да се у ДСбији фудбал игра на истом нивоу на коме се одвија прекоокенакса пловидба у Швајцаској,  чијем франку,  иначе, свака част јер ће као такав ускоро постати одабрана валута  ДСрбије,  ако већ није,  а можда јесте.
 
2. Имајући у виду да се  ДСрбска аматерска фудбалска трупа  под називом  „Орлови који никад  не лете” скоро током целе године налази на гостовањима по стадионима   фудбалских велесила широм планете као што  су:  Обала Слоноваче, Хондурас,  Тартсатан,  Рог Африке,  Велики Нокат Јужне Азије,  Туркместан,  Средњи Прст Великог Индијског Архипелага, и да не набрајамо, -апатртмани,  ресторани,  терени за рекреацију,  базени и остала инфраструктра остају скоро током целе године неискоришћени у целини и целости, па их стога   ДСрбска  Фудбалска Влада (ускоро у избеглиштву)   уступа на коришчћење азилантима  под одређеним условима од којих је  већина на казненом терену  пословне тајне.

3.Осим једног: Азиланти су док буду боравили на овом простору обавезни да формирају мешовиту  фудбалску репрезнатацију или пак екипу поједних земаља из којих је највећи број  азиланата, -даровитих ногометаша дуго пругаша,    што је иначе једина слабост наша,  које би учестовале на интертанцоналном турниру заједно са  фудбалском фолклорном дружином „Орлови који никад е лете“ непосредно   по  њеном повратку са  мобилне смотре ногометних фолклорних удруга  која се одржава у земљама  како другог,  тако  исто,  ако не и више,   трећег света.

Сви голови које би евентуано „Орлови који никад не лете“ били у стању да „излегу” на том турниру који ће се пред препуним  трибинама хулигана одржати на помоћним тернима Српске куће фудбале,  кандидоавће се за заштиту УНЕСКА  као нематријална добра светске културне баштине чија је земља порекла ДСрбија,  а ужи завичај  тртилатерала,  општина аматера,  бизниса и спорта –АМБИС,  ДСтара Пазова.


(Наставиће се)

У наставку ОДЈЕЦИ И РЕАГОВАЊА следи: 

Из књиге утисака делегације азиланата у посети Кући фудбала

Њихови очеви су посећивали Кућу цвећа,  а они Кућу фудбала

И Американка Килари Хакли Бери Бери из Њу Џерсија  тражи азил у ДСтарој Пазови  у којој је спремна да уложи сву азилантску помоћ као гринфилд инвестицију за подизање најмодернијег погона за производњу  идентификационих грицкалица.

Азилант Но Ком из Кампућије, унук некадашнкег принца  Нородома Сиханука,  страхује од владвине жутих Кмера и  од појаве Пол Полтрона,  клонираног Пол Пота,  само у новим, демократским приликама,    (уколико се није већ  и огласио).

Легендарни   исцелитељ  Сабур-Бен Сахем, азилант са Великог Нокта Јужноиндијског Архипелага,  специјалиста за наношење и изазивање ауто -срчаних и државних  удара, преживео шест срчаних, а  организовао осам неуспелх  државних удара диљем Архипелага Великог Нокта,  понудио едукацију за  извођење вишенаменских слободних удараца.

Азилант Ђула  Халмаш,   из Шијафока,  Балатон,  Мађарска,  понудио гринфилд инвестициу у било којем месту у Војводии из Хорти културе,  било што то да значи.

Јусуф Салах Един из Сомалије пожелео  да наступи на Културном лету са својим бендом  „Црвени  грејпфурт” за свега 60 хиљада евра,  што је за 10 хиљада мање од наступа „Црвене јабуке“ за дочек, сад увелико и из ДСтаре Пазове одлазеће године, (а ипак грејпфурт и јабука нису исти по лековитом дејству,  без обзира што и једно  и друго увозимо).

„Весели Савини социјалсити утописти“ свираће у оквиру предизборних активности урођеничке мелодије за азиланте прикликом њиховог боравка на базенима „Бојанова и Јованова корита“ у Новој Пазови, који примају купаче-непливаче (иако још нема воде у њима,  а нису ни изграђени,  зато што Европа више не може да чека)  и то само за 10 хиљада евра,  што је знтно јефтиније него што наплаћује  за   маркетнишке услуге  без  билбордског вешања   једностраначкој (новопзаовачкој)  Управи  Г 17 плус  општинског   Водовода са    и без канализације…


(Децембар,  2011)
Бранко Ракочевић