Бернанке најавио да ће САД кренути у нове ратове да би повратиле економско лидерство

Победнички рат или енергична припрема за рат били би најбоља средства за извођење америчке економије из све веће кризе.

Ово је у суштини рекао бивши шеф Система федералних резерви ( FRS, The Federal Reserve System) САД, Бен Бернанке у говору на Брукингском институту (Brookings Institution) - водећем конзервативном центру САД за проучавање политике и економије.

„Ратни трошкови повећавају укупну потражњу у економији, посебно у ситуацији високе незапослености и рецесије. Наравно, да је боље држати ратне задатке одвојено од краткорочних циљева и задатака у економији, међутим, они су понекад прилично значајни“ - истакао је бивши функционер FRS.

По његовим речима, Други светски рат је један од очигледних примера „јер су огромне ратне наруџбине буквално извукле економију САД из депресије и имале огроман ефекат на повећање производње, који се осећао и по завршетку рата“.

По мишљењу Бернанкеа, смањење ратних расхода започето 2010., негативно је утицало на темпо раста БДП у САД.

„Данас ратни расходи не чине тако велики удео у БДП као раније, у Другом светском рату или током 1960-их година, међутим, ефекти због промене њиховог обима довољно су осетни и током последњих неколико година били су негативни“ - рекао је бивши шеф америчке централне банке.

Бернанке је посебно истакао да је „један од најозбиљнијих позитивних ефеката ратних трошкова била и остаје повезаност између војних развојних пројеката и ширих технолошких тенденција“.

„Управо то је дугорочно - један од основних извора раста економије САД. Ми смо и даље (захваљујући ратовима) технолошки лидери у свету, у томе се налази један од основних елемената наше моћи, нас као државе“ - закључио је Бен Бернанке.

У ствари, бивши шеф FRS директно је саопштио: само ће рат реално „бацити увис“ америчку економију и омогућити јој да превазиђе негативне последице данашње кризе.

Шта се налази иза говора Бена Бернанкеа, који ратови би могли да врате Америци позиције економског лидера без алтернативе?

Бернанке - није само ауторитет у светским финансијским круговим којег ослушкују пословни кругови САД. Он је озбиљан аналитичар који добро разуме геополитичку ситуацију - сматра академик Академије за геополитичке проблеме, од 1996-2001. начелник Главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране РФ, генерал-пуковник Леонид Ивашов.

Као руководилац FRS, Бернанке је детаљно проучио утицај ратних расхода на раст америчке економије.


Леонид Ивашов

Говорећи о том утицају треба имати у виду да су Американци значајан део своје индустријске производње пренели у земље Азије где су радна снага и сировине јефтини. Међутим, предузећа одбрамбено-индустријског система и космичке производње задржали су на сопственој територији. У таквој ситуацији, Бернанке је двоструко у праву: да би се снажно покренула америчка економија у њеном садашњем облику - ратне поруџбине су крајње неопходне.

Сем тога, најефикасније је војно покретање економије. Рецимо, ви производите аутомобиле. Али, сваки ауто који продате кошта релативно јефтино и засићује тржиште, јер његов власник неколико година неће мењати ауто.

Што се тиче оружја, околности су принципијелно другачије. Крстарећа ракета кошта најмање милион долара. Чим се произведе може да се монтира под крило борбеног авиона и стављена је у функцију, а војна фабрика добиће нову поруџбину.

Управо новац уложен у војно-индустријски систем доноси максималан профит. Он повећава број радних места и убрзава укупно кретање средстава у финансијском систему земље. Све то крајње позитивно утиче на раст БДП.

Америка је постала велика сила умногоме захваљујући поруџбинама у периоду Првог и Другог светског рата. Америка је испоручивала своју продукцију свима - Великој Британији, фашистичкој Немачкој, СССР-у. На свима је зарађивала. Сем тога, рат у Европи принудио је скоро све европске земље да извезу своје златне резерве на безбеднија складишта - у ту исту Америку. САД су их ставиле у функцију и тиме додатно развиле своју економију.

За Америку сада ради пре свега криза на Блиском Истоку која је планирана на око двадесет година.

За ратну машину САД данас ради и Европа. Садашња структура NATO-а уређена је тако да сами Европљани не могу да ратују без помоћи Американаца. На пример, европске армије немају авионе за даљинска радарска осматрања и сателитске системе за обавештавање и навигацију. Последица је да Европљани стају у ред за америчко наоружање - чим се појави неки рат.

Иначе, САД демонизују Русију управо ради „стимулисања“ Европљана. И треба рећи, прилично успешно - Европљани све радије троше новац за војне потребе.

Говор бившег функционера FRS у складу је са новом Стратегијом националне безбедности САД, која је одобрена у фебруару ове године. Подсетићу да се у документу рачуна само на униполарни свет, Русија је наведена међу главним претњама, а објављен је и принцип заштите америчких националних интереса са позиције силе свуда у свету.

То значи да ће војни расходи у САД у догледно време расти. Ја не искључујем да ће они не само достићи ранији рекордни ниво од 600 милијарди долара годишње, него га и премашити.

То ће довести до великог светског рата без примене нуклеарног оружја или до серије ратова регионалног карактера. Сада се покреће међукорејска криза, нема чак ни покушаја да се спречи рат на Блиском Истоку, тиња украјинска криза. Наравно, могућ је конфликт између САД и Кине, или између Јапана и Кине.

По мом мишљењу, припрема се читава серија конфликата. А САД ће убрзо преостати само да принесу упаљену шибицу и - свет ће планути.

За велике силе војно-индустријски систем представља моћну локомотиву економије - наглашава и Иван Коновалов, директор Центра за стратешку конјунктуру. - Развојни програми који су у почетку стварани у оквиру војних пројеката - често прелазе у „цивилне“. Узгред, оно што је речено делимично је тачно и за Русију. Наш војно-индустријски систем данас у целини подржава руску економију.

Бернанке понавља мисао америчког естаблишмента: да би економија зарадила потребан је нови добар рат. Заправо, САД су тако и поступале током претходних година - у Југославији, Ираку, Либији...