Стихови који су разбијали стакла

У Музеју Ане Ахматове у Фонтаном дому у Петерсбургу   приређена је изложба „Пријатељи апсурда.  Данил Хармс у делима савремених немачких сликара.“

Сви изложени експонати рађени су специјално за  овај  изложбени пројекат. Њихови аутори  су овим сликама изразили не само своје поштовање  према   обериуту (ОБЭРИУ,   Обединение Реального Искусства)  Данилу Ивановичу Хармсу (1905-1942),  него и према руској књижевности у целини.

За мото изложбе   узети су Хармсове речи:  „Стихове  треба писати тако,  да ако гађамо  песмом прозор, стакло се мора разбити“.

Ова песникова порука из давнина    није само  украсна фигура,  него и стваралачки манифест сваког од десет сликара  учесника ове експозиције.

Исто онако као и у периоду 1920-1930.  када је стварао Хармс, данас,  (сутра,  вазда),  да би те  слушали,  није довољно само  се огласити, нанети кичицом боју на платно,  него је неопходно-зазвучати.

Није довољно само се огласити,  нанети кичицом боју на платно,  треба - зазвучати

Уметнички исказ не само што „разбија“ стакла,  него и  све друге „кинеске  зидове“ иза којих се традиционално сакривају одвојени од света  гледалац и слушалац .

И сада немачки слиакри  или позивају,  или  маме,  на неку игру с непозантим правилима (или оним који се формиарју при ходу)  и представљају не толико  сопствено стваралаштво, колико могућност да се избави из било каквих оквира.

Хармс је у време неслободе  сачувао слободу изван  свих предела  и времена

Њихов циљ није илустарција Хармсових дела,  а још мање интерпретација његових стихова, него управо она слобода изван свих предела и времена, коју је руски песник и писац сачувао у неслободном времену.

„Хармс је видео искривљено небо“,  каже кустос и дизајнер изложбе Урлике Дам. -И живео је под тим и таквим небом. Живети је било тамно. Тамније него испод равног неба... Снагом својих речи Хармс је омогућио и нама да видимо искривљено небо,  криву главу,  искривљене слике. Тада све пуца по шавовима  и настаје нови поредак.“

Нови поредак који се поново рађа

И тај нови  поредак који се поново „рађа“ и то као  у вишој мери  апсурдни  регламент,   немачки  сликари су поново створили на својим сликама представљеним на овој поставци. И то не зато да би их „зафискирали“,  просто „покрили“ лаком и оставили у архиви.

Посетилац може упасти у замку и схватити копије као оригинале

Изложбени прстор је подељен на два неједнака дела. Са леве старне је много „ваздуха“,  светлости, места  на  нумерисаним  разделима зида.   Ту су постављене графике,  колажи, фотогафије које из близине не изгледају као оригинали  него као копије. Недовољно пажљиви и неупућени паоетилац лако може упасти у замку  и схватити начичкане копије као пуну експозицију.

Ако већ имаш очи,  употреби их,  читај „Писма из будућности Даниелу Хармсу“!

Приређивачи ове арактивне изложбе су ипак рачунали да „ако  већ имаш очи,  употреби их“.

Тако се не сме пропустити  да се не обрати  пажња на „Писма из будућности Даниелу Хармсу“ урађена у форми разгледница,  на којима су осликане сцене из русог тамничког „пребивалишта“  чији је аутор  становник Хенигсдорфа  Уте Вајс Ледер.

Истина „разгледнице“ нису сасвим хармсовске,  него „зачињене“ и Достојвским или мрачним казаматима Петропавловске трврђаве.

Те тамнице  носе у себи нешто несхватљиво,  неку предсмртну,  продорну  („за интерну употребу“) истину.

Али нема јединствене за све истине,  нити неки јединствени смисао у свету постоји.

И  управо је та мсиао на овоја изложби немачких сликара  у Петерсбургу   повећена прослављеном обериуту  Данијелу Хармсу опредљујућа и доминирајућа.

На фотографији: Мистер Хармс пуши лулу (Мерец Фолкер)


Бранко Ракочевић