„Велики прасак” у 12.59

– Моје колеге и ја смо чекали 13 година на овај тренутак, колико наши научници учествују у овом експерименту. Ово може да промени физику какву знамо, јер је овај уређај конструисан као машина за открића, да нам помогне да одговоримо на питања попут „Како смо настали?”, „Зашто не видимо антиматерију?”, „У колико димензија живимо?”, „Које је порекло звезда?” – рекао је руководилац групе професор др Петар Аџић.

Онима који су очекивали да ће у 13 часова нестати свет, да ће планету усисати црна рупа или да ће бар престати да раде мобилни телефони, професор Аџић је са стрпљењем објашњавао да ово није „биг бенг”, мада је признао и да сваки судар оваквог типа носи обрисе великог праска. „Идеја је да се приближимо моменту када је настао универзум, мада смо још далеко, далеко од тога”, казао је професор Аџић, додајући да је судар изведен при рекордној енергији од 7.000 милијарди електрон-волти (седам тераволти).

Како смо сазнали, од 12 чланова нашег тима, у ЦЕРН-у је у овом тренутку њих петоро, а неколико њих су могли да виде и окупљени у амфитеатру Физичког факултета, којима се пола сата након првог „судара” видно узбуђен обратио Предраг Миленовић:

– Вредело је бити овде, јер овакви догађаји у науци су ретки. Снопови су стабилни, судари и даље трају и очекујемо да ће се наставити наредних неколико сати.

Шеф нашег тима професор Аџић је саветовао младог колегу да оде на спавање, јер је будан већ два дана, а биће опет дежуран, на шта је Пеђа одговорио: „Тешко након оволиког адреналина”. Отворен је и шампањац, али тек пошто се стишало узбуђење.

Почетак експеримента је иначе био заказан за девет часова, али је одложен на неколико сати због „штеловања магнета”.

– Ја сам се јуче вратио из ЦЕРН-а и све је функционисало како треба. У току ноћи су успешно прошли тестови. То се, међутим, често дешава – објаснио нам је професор Аџић, илуструјући комплексност процеса следећом сликом: „То је као да неко испали једну иглу из Европе, а другу из Америке и сада треба очекивати да се сударе негде изнад Атлантика”.

Када је минут пре 13 часова успешно изведен експеримент, ЦЕРН-ом се пронео аплауз и одушевљени узвици научника, као и 165 новинара и сниматеља, који су посматрали један од најзначајнијих догађаја у историји науке.

Видео конференција на Физичком факултету БУ Фото Д. Јевремовић

Велики хадронски сударач, по објашњењу наших научника, спада у највеће и најсложеније научно-технолошке пројекте предузете у науци. Акцелераторски прстен ЛХЦ (обима 27 километара), пуштен је у рад крајем 2009. године, а налази се 100 метара под земљом на територији Француске и Швајцарске. Међу активним учесницима у градњи, а сада и у експлоатацији ове сложене машине, налазе се и истраживачи „Винче”, Физичког факултета Универзитета у Београду и Института за физику у Земуну, који у име Србије наступају под именом „Београдска ЦМС група експерата”.

Од овог тренутка, наредних 18 до 24 месеца експерименти у ЛХЦ ће се одвијати непрекидно, а онда следи пауза од око годину дана за редован сервис, унапређење делова акцелераторског прстена и припрему за рад на вишим енергијама од по 7 ТеВ или 14 ТеВ у месту судара. Након тога је план да машина ради 10, а можда и 15 година. За то време, на истраживањима би требало да буде ангажовано више од 8.000 истраживача, што је више од 60 одсто од укупног броја истраживача из физике високих енергија у свету.

Тренутно, број научника и специјалиста ангажованих у ЦЕРН-у је око 5.000 из држава чланица, 2.050 из држава које имају посматрачки статус и 470 из осталих држава (међу којима је и Србија). Бивша Југославија била је једна од дванаест европских држава које су основале ЦЕРН 29. септембра 1954. године. Србија је званично у марту 2009. године поднела захтев за кандидата за чланство у ЦЕРН-у, а одлука о тој молби биће донета најкасније до краја 2010. године.